Фрањин дух у Колиндином телу

Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.

Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи Олује.

Срби су практично нестали, чему је допринос дао и Стјепан Месић, председник Хрватске који је наследио Туђманово (не)дело претходно му помажући у обликовању општег става према Србима којима је поручивао да ће "из Хрватске однијети онолико земље колико су на опанцима донијели".

Месић, који је певао усташке песме подилазећи деведесетих година шовинстички настројеној дијаспори, и који је тврдио да је Хрватска победила два пута у Другом светском рату ("10. травња кад су нам Силе осовине признале хрватску државу и послије рата опет за побједничким столом") на истеку мандата покушао је да испегла своју прошлост исповедајући се једном београдском недељнику. Осим што је коначно признао српско порекло своје супруге, Месић је себе убацио међу "највеће непријатеље националиста и неофашиста".

И његов наследник Иво Јосиповић декларативно ће бежати од националиста и неофашиста, али за време свог мандата ипак неће потписати петицију за враћање старог имена спомен дому у Глини, изграђеном на месту где су под сводом православног храма Павелићеви кољачи 1941. Србима са Кордуна и Баније одсецали главе.

Иво Јосиповић (иначе аутор хрватске тужбе против Србије за геноцид) у српском избегличком корпусу остаће запамћен и по томе што му је успело да наговори Вељка Џакулу, једног од лидера Срба у Хрватској, да заједно с њим 5. августа, на дан тзв. домовинске захвалности на книнској тврђави стане под хрватски барјак. И поздрави акламацијом оне који су протерали његове сународнике са огњишта.

Први сусрет Иве Јосиповића са Борисом Тадићем десио се у Опатији и то на једанаесту годишњицу НАТО бомбардовања Србије. Бивши српски председник проценио је тада да му је важније да ћаска са својим хрватским колегом него да положи венац на неко од бројних стратишта која је Алијанса оставила за собом, од Сурдулице до Суботице.

Други пут Јосиповић се са Тадићем састао у Београду. И поклонио му мемоаре свог саветника у којима описује како је уништавао тенкове "окупаторске" ЈНА и њихове "србочетничке" посаде. Тадић му је узвратио - лексиконом YУ митологије!

Сада је дошло време за Томислава Николића и Колинду Грабар Китаровић. Обоје су изнедриле странке које, како примећује Жарко Пуховски, имају нечисту савест, па је за очекивати да ће добро сарађивати.

У међувремену Колинди предстоји (пре)облачење у ново рухо, чиме ће изневерити своје бираче међу којима су најгласнији били они који и данас понављају стару усташку крилатицу "Србе на врбе" и још дописују: "Нема врба кол'ко има Срба, нема везе може и на брезе". Фали још само Марко Перковић Томпсон.

Онај чије песме обожава нова хрватска председница!   

Ауторка је заменик главног уредника Франкфуртских вести