Н1: Ко купује имовину банака у стечају - До вредног земљишта за мало пара

 Имовина банака у стечају вредна 1,27 милијарди евра продата је за свега 61 милион евра, односно за пет одсто вредности, а купци су 11 предузећа међу којима су и фирме које су до тог тренутка пословале са губитком, показује Извештај о стечају који је објавио Савет за борбу против корупције. Ту имовину, у ствари, чине тешко наплатива потраживања банака у стечају од фирми које располажу вредним грађевинским и пољопривредним земљиштем и објектима.

Фирма АБЛ Солвент из Земуна је у новембру 2021. постала власник пословног комплекса Индустрије машина и трактора на Новом Београду купивши га из стечаја за 70,6 милиона евра. Војвођански истраживачко-аналитички центар ВОИЦЕ је тада указао да је велика потраживања према некадашњим индустријским гигантом ИМТ имала Беобанка (у стечају) и да су она била обезбеђена хипотеком на земљишту ИМТ-а, те да је АБЛ солвент до имовине дошао управо – преузевши потраживања Беобанке у стечају.

Савет за борбу против корупције у свом Извештају о стечају анализира које фирме су, и за колико, од Агенције за осигурање депозита (АОД) која је стечајни управник над банкама, откупиле тешко наплатива потраживања.

Анализирајући управо потраживања које је купио АБЛ Солвент, Савет констатује да „продају и уновчење имовине која доноси огромну добит, није извршила Агенција у интересу поверилаца банака, већ друштво које има једног власника, без запослених лица, и без икаквих озбиљних материјалних и пословних референци, остварујући огромну личну материјалну корист на штету поверилаца и власника капитала банака“.

Савет такође наводи да је управо код фирме АБЛ Солвент највећа разлика код продаје потраживања – књиговодствена вредност потраживања за близу милијарду евра је већа од њене продајне вредности.

Али, пођимо редом.

Агенција за осигурање депозита је, према подацима из Извештаја, у мају 2022. руководила поступцима у 15 банака, два друштва за осигурање, осам стечајних и ликвидационих маса.

На основу података АОД укупна ликвидациона вредност имовине без депозита је 248,9 милијарди динара или око 2,1 милијарду евра. Призната потраживања поверилаца су 319,2 милијарде динара или око 2,7 милијарди евра.

Савет напомиње да се из кварталног извештаја види да је износ непризнатих потраживања код одређених институција већи од признатих.

Ко дугује банкама у стечају?

Према извештају Савета, дуговања правних лица и грађана према финансијским институцијама у стечају и ликвидацији износе 212 милијарди динара, или око 1,8 милијарди евра.

Трећина укупног дуга је  дуг привредних субјеката према Косовској банци Београд у стечају (72 милијарде динара), затим према Београдској банци (41,3 милијарде динара), Југобанци (22,4 милијарде динара), Инвестбанци (20 милијарди динара), где стечајни поступци трају дуже од 20 година.

Када је реч о грађанима, ту је највећи дуг према МБ Унион банци (757 милиона динара), па Универзал (594,7 милиона динара) и Привредној банци Београд (193,5 милиона динара). Њихова потраживања чине две трећине од укупних потраживања свих финанасијских институција у стечају и ликвидацији од физичких лица.

Ко купује дугове 

Савет је од Агенције тражио податке колико је у последње три године продато тешко наплативих потраживања, која је њихова вредност из пословних књига а за колико су продата и – ко су купци.

Према подацима из извештаја, купаца има укупно – 11.

То су ЕОС Матриx, АБЛ Солвент, БК Тесла, А.Т.Н. Елецтроницс, Шумадија Реалестате, сви из Београда. Потом: Дијамант некретнине Нови Сад, Унироyал Гроуп Сремска Митровица, Авангарда Суитес Београд, Меконта Инвестмент Гроуп Београд, ПЕК Аграр Миљевић и Wорбаx из Београда. 

Књиговодствена вредност продатих потраживања износи 1.219.183.545 евра и 5.615.637.385 динара, што укупно чини 1.266.976.203 евра (динарски износ је прерачунат по курсу од 117,5 динара за евро).

Продајна цена ових потраживања износи 56.688.576 евра и 549.321.583 динара, што чини укупно свега 61.363.653 евра (курс 117,5).

Савет се у извештају посебно бавио трима фирмама – купцима потраживања банака у стечају.

Случај АБЛ Солвент

„Овако приказане вредности показују да је продајна цена тешко наплативих потраживања банака у стечају и ликвидацији око 20 пута мања од њене књиговодствене вредности. Та разлика је највећа код продаје потраживања друштву АБЛ Солвент из Београда, где је књиговодствена вредност потраживања за близу милијарду евра већа од њене продајне вредности“, истиче Савет у свом извештају.

Таква разлика у вредностима, како се наводи – „захтева једну озбиљнију анализу за коју Савет нема документацију и очекује да то ураде друге надлежне институције“.

Савет указује да су свим заинтересованим лицима доступни подаци АПР који се односе на друштво АБЛ Солвент д.о.о. Београд, које је, како се истиче – „купац највреднијих потраживања финансијских институција у стечају и ликвидацији“.

„Према тим подацима, АБЛ Солвент је регистрован 2. новембра 2012. са претежном делатношчу остале непоменуте финансијске услуге осим осигурања и пензионих фондова. Власник је једно физичко лице са укупно уплаћеним капиталом од 7,9 милиона динара или око 67.000 евра“, стоји у извештају где се наводе још неки подаци о пословању ове фирме.

Савет истиче да је АБЛ Солвент само у 2021. години исказало добит од 5,4 милијарде динара или око 46 милиона евра, за разлику од претходних година где је пословао са губитком.

„Намећу се одређена питања: како је могуће да друштво практично без икакве вредне имовине, профитабилних послова, без запослених, које послује са губитком, учествује на тендеру за куповину потраживања банака, односно имовине њених дужника, чија је књиговодствена вредност милијарду евра“, пита Савет.

Такође, поставља и питање из којих извора то предузеће обезбеђује 46 милиона евра да плати продајну цену потраживања Агенцији за осигурање депозита и на који начин врши плаћање.

„Која то финансијска институција одобрава кредите и позајмице таквом друштву? На основу којих пословних резултата након куповине тешко наплатих потраживања од АОД то предузеће књижи нето добит од 5,4 милијарде динара, а да је претходних година пословало са губитком“, пита Саве за борбу против корупције.

Такође, ако је то предузеће након трансакције са АОД исказало добит од 46 милиона евра у 2021. години, поставља се питање – како то није могла Агенција да уновчи имовину банака, коју чине вредно грађевинско и пољопривредно земљиште, објекти, опрема и друго.

„Наиме, продају и уновчење имовине која доноси огромну добит, није извршила Агенција у интересу поверилаца банака, већ друштво које има једног власника, без запослених лица, и без икаквих озбиљних материјалних и пословних референци, остварјући огромну личну материјалну корист на штету поверилаца и власника капитала банака“, истиче Савет.

Авангарда Суитес и Wорбаx

Сличан је пример и са још два предузећа.

Једно је Авангарда Суитес – које је купило за 570.000 евра потраживања од 22,5 милиона евра. Власници те фирме су, према наводима Савета – три физичка лица са уплаћеним капиталом од по 333,34 динара.

Друго је Wорбаx које је за око 271.000 евра купило потраживања у вредности од 10,7 милиона евра. Власник Wорбаxа је кипарско предузеће са оснивачким капиталом од 10.000 евра.

„Договорила се три добра другара и закупила канцеларију“

Савет наводи да је Авангарда Суитес регистровано за делатност „остали смештај“, да има вредност сталне имовине у 2021. од 85.000 динара „што представља закуп простора са једним рачунаром“.

„Предузећу без имовине и прихода одобрава се позајмица од 570.000 евра, управо онолико колико је плаћено потрађивање финансијских институција. Савет ће ову ‘невероватну’ трансакцију слободно интерпретирати на начин да су се договорила три млада другара да са по 300 динара оснују фирму, закупе канцеларију са рачунаром и крену у посао са државом вредан два милиона евра“, истиче се у извештају Савета.

Предузеће Wорбаx, које је купило потраживањак књиговодствене вредности 10,7 милиона евра за око 271.000 евра, основано је у августу 2022, са претежном делатношћу грађевинарство, трговина и пружање услуга.

„У својим билансима за период од августа до децембра 2021. предузеће је исказало обавезе по основу каткорочних кредита и зајмова у земљи у износу од 1,2 миљарде динара, као и обавезе према матичном правном лицу у износу од 1,4 милијарде динара. Наведени подаци указују да је друштво основано због куповине потраживања, иза кога стоји фирма са Кипра непознатог власништва, и са коначним циљем да се  након тога бави некретнинама у Србији“, констатује Савет.

Анализом само ова три предузећа може се, према наводима Савета, закључити да су „вишеструко мање платили потраживања банака од њихове књиговодствене вредности, да ниједно од тих друштава нема озбиљне професионалне референце, да не поседују озбиљну имовину, да немају запослена лица, да су у претходном периоду пословала са губитком или су основана само због куповине потраживања“.

„Имајући у виду да је АОД оваквим привредним субјектима продала имовину вреднију од милијарду евра за само 47,4 милиона евра, поставља се питање да ли је са оваквим начином продаје упознала повериоце банака, као и суд“, констатује Савет.

А, један од највећих поверилаца банака је – држава.

„Потраживања Републике србије на дан 31. март 2022, према подацима АОД, износе 187,3 милијарде динара или око 1,6 милијарди евра. У ком проценту и ком року Србија и остали повериоци могу да очекују наплату само признатих потраживања од 2,7 милијарди евра, у оваквим околностима тешко је предвидети, пре свега што се имовина дужника банака продаје у бесцење и што судски процеси са њиховим дужницима дуго трају“, указује Савет за борбу против корупције у свом извештају.

Шта је до сада продато

Подсетимо, први пакет ненаплативих потраживања банака у стечају продат је у фебруару 2019. године. Тада је саопштено да је купац – немачки ЕОС Матриx, за пакет од око 240 милиона евра, понудио 11,29 милиона евра, што је 4,7 одсто вредности.

Друга продаја уследила је у априлу 2021.

Тај пакет, којим је такође управљала Агенција за осигурање депозита, био је вредан 1,82 милијарде евра.

Јавност је остала ускраћена за званично саопштење ко је био купац другог пакета потраживања банака у стечају, и по којој цени.

Почетком децембра 2022. држава је понудила на  продају још један пакет потраживања банака у стечају. Али, тада је било речи о потраживањима банака од дужника Стечајна маса „Сартид“ – некадашње државне железаре из Смедерева. Према подацима из јавног огласа реч је дугу Сартида у износу од укупно 152,7 милијарди динара, односно 1,3 милијарде евра.

Потом је, такође у децембру, АОД огласио продају још једног пакета потраживања седам банака у стечају у укупној вредности око 317 милиона евра. Тада је из Министарства финансија најављено да би то требало да буде последњи пакет потраживања банака у стечају које држава планира да прода.

И ММФ је тада објавио да се очекује последњи тендерски процес „у циљу решавања заосталих средстава портфеља Агенције за осигурање депозита“, али је у документу објављеном после одобравања новог стенд-бај аранжмана Србији навео да је реч о вредности од – 492 милиона евра.

Званичних саопштења о продатим потраживањима – није било.

(Н1)