РТС: Измене Закона о странцима донеле разрешење административних тешкоћа особама којима је одобрен азил – млади Авганистанац у Србији нашао трајни дом, има и своју београдску адресу и праву личну карту

Последње измене Закона о странцима донеле су разрешење административних тешкоћа не само странцима већ и особама којима је у Србији одобрен азил. Добијањем могућности да пријаве стално настањење, стекли су и другачији положај у нашој земљи. Од тада се у просеку, на годишњем нивоу, региструје 20 сталних боравака особама којима је одобрен азил.

Међу онима који су већ прошли целу процедуру азила углавном су Сиријци, Авганистанци, становници Бурундија, Либије, Газе, Украјине

Међу мигрантима који су балканском рутом покушавали да стигну до Западне Европе, био је и тада тинејџер из Авганистана Фазал Бари.

У Србији је одлучио да потражи заштиту и трајни дом, па је у међувремену завршио средњу школу и запослио се. Уз три језика која говори, научио је и српски.

Девет година након што је добио азил, од ове године има и своју београдску адресу, а уместо картонске исправе и праву личну карту.

"Осећам се сада прелепо, пошто могу да отворим рачун у банци, да када сам болестан могу да идем у дом здравља, они сада знају ко сам. Имам електронску личну карту, а и послодавац као и полиција знају да је права лична карта", прича Фазал Бари.

WATCH: Serbian patriots marching through the streets of Kragujevac, going door-to-door at migrant housing.

"This isn’t London, Paris or Berlin - you don’t get to do whatever you want here." pic.twitter.com/XYnLusGoJr

— Mario ZNA (@MarioBojic) December 7, 2025

Од 2008. до данас, свега 250 особа добило је азил у Србији. Ипак, неки од тих људи су и после тога наставили свој пут. Прво решење о сталном настањењу једном од њих донето је у фебруару прошле године.

"После добијања сталног настањења, постоји могућност и аплицирања за држављанство, после три године отвара се и та могућност. И тај процес није случајно дуг, јер је потребно да се систем и држава увере да људи који добију азил заиста и желе да овде и остану. Мада могу рећи да постоје бројни изазови, можда би издавање личних карата са електронским чипом требало да буде у ранијој фази", наводи Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Међу онима који су већ прошли целу процедуру азила углавном су Сиријци, Авганистанци, становници Бурундија, Либије, Газе, Украјине.

Тешкоће у наставку пута разлог за останак у Србији

За останак се најчешће одлучују када се суоче с тешкоћама у наставку пута, посебно ако је друга опција илегалан прелазак границе. Задржавају се и они који су имали контакт са Србијом и породице с децом.

"Иако је живот у Србији тежак, мени је прелепо. Ја волим српски народ, прелепа је држава, лепе су српска култура, сарма, ћевапи, све је то овде. Тренутно немам неке планове, радим два посла, у ресторану и као преводилац. Видећу за даље, мислим да је све супер, како треба, за даље још не знам како ће бити", каже Фазал Бари.

Азил у Србији траже држављани земаља у којима трају сукоби, али и они који су политички или на неки други начин прогоњени или угрожени. У односу на њих, број оних који само пролазе кроз нашу земљу знатно је већи.

(РТС)