N1: Ko kupuje imovinu banaka u stečaju - Do vrednog zemljišta za malo para

 Imovina banaka u stečaju vredna 1,27 milijardi evra prodata je za svega 61 milion evra, odnosno za pet odsto vrednosti, a kupci su 11 preduzeća među kojima su i firme koje su do tog trenutka poslovale sa gubitkom, pokazuje Izveštaj o stečaju koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije. Tu imovinu, u stvari, čine teško naplativa potraživanja banaka u stečaju od firmi koje raspolažu vrednim građevinskim i poljoprivrednim zemljištem i objektima.

Firma ABL Solvent iz Zemuna je u novembru 2021. postala vlasnik poslovnog kompleksa Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu kupivši ga iz stečaja za 70,6 miliona evra. Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je tada ukazao da je velika potraživanja prema nekadašnjim industrijskim gigantom IMT imala Beobanka (u stečaju) i da su ona bila obezbeđena hipotekom na zemljištu IMT-a, te da je ABL solvent do imovine došao upravo – preuzevši potraživanja Beobanke u stečaju.

Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o stečaju analizira koje firme su, i za koliko, od Agencije za osiguranje depozita (AOD) koja je stečajni upravnik nad bankama, otkupile teško naplativa potraživanja.

Analizirajući upravo potraživanja koje je kupio ABL Solvent, Savet konstatuje da „prodaju i unovčenje imovine koja donosi ogromnu dobit, nije izvršila Agencija u interesu poverilaca banaka, već društvo koje ima jednog vlasnika, bez zaposlenih lica, i bez ikakvih ozbiljnih materijalnih i poslovnih referenci, ostvarujući ogromnu ličnu materijalnu korist na štetu poverilaca i vlasnika kapitala banaka“.

Savet takođe navodi da je upravo kod firme ABL Solvent najveća razlika kod prodaje potraživanja – knjigovodstvena vrednost potraživanja za blizu milijardu evra je veća od njene prodajne vrednosti.

Ali, pođimo redom.

Agencija za osiguranje depozita je, prema podacima iz Izveštaja, u maju 2022. rukovodila postupcima u 15 banaka, dva društva za osiguranje, osam stečajnih i likvidacionih masa.

Na osnovu podataka AOD ukupna likvidaciona vrednost imovine bez depozita je 248,9 milijardi dinara ili oko 2,1 milijardu evra. Priznata potraživanja poverilaca su 319,2 milijarde dinara ili oko 2,7 milijardi evra.

Savet napominje da se iz kvartalnog izveštaja vidi da je iznos nepriznatih potraživanja kod određenih institucija veći od priznatih.

Ko duguje bankama u stečaju?

Prema izveštaju Saveta, dugovanja pravnih lica i građana prema finansijskim institucijama u stečaju i likvidaciji iznose 212 milijardi dinara, ili oko 1,8 milijardi evra.

Trećina ukupnog duga je  dug privrednih subjekata prema Kosovskoj banci Beograd u stečaju (72 milijarde dinara), zatim prema Beogradskoj banci (41,3 milijarde dinara), Jugobanci (22,4 milijarde dinara), Investbanci (20 milijardi dinara), gde stečajni postupci traju duže od 20 godina.

Kada je reč o građanima, tu je najveći dug prema MB Union banci (757 miliona dinara), pa Univerzal (594,7 miliona dinara) i Privrednoj banci Beograd (193,5 miliona dinara). Njihova potraživanja čine dve trećine od ukupnih potraživanja svih finanasijskih institucija u stečaju i likvidaciji od fizičkih lica.

Ko kupuje dugove 

Savet je od Agencije tražio podatke koliko je u poslednje tri godine prodato teško naplativih potraživanja, koja je njihova vrednost iz poslovnih knjiga a za koliko su prodata i – ko su kupci.

Prema podacima iz izveštaja, kupaca ima ukupno – 11.

To su EOS Matrix, ABL Solvent, BK Tesla, A.T.N. Electronics, Šumadija Realestate, svi iz Beograda. Potom: Dijamant nekretnine Novi Sad, Uniroyal Group Sremska Mitrovica, Avangarda Suites Beograd, Mekonta Investment Group Beograd, PEK Agrar Miljević i Worbax iz Beograda. 

Knjigovodstvena vrednost prodatih potraživanja iznosi 1.219.183.545 evra i 5.615.637.385 dinara, što ukupno čini 1.266.976.203 evra (dinarski iznos je preračunat po kursu od 117,5 dinara za evro).

Prodajna cena ovih potraživanja iznosi 56.688.576 evra i 549.321.583 dinara, što čini ukupno svega 61.363.653 evra (kurs 117,5).

Savet se u izveštaju posebno bavio trima firmama – kupcima potraživanja banaka u stečaju.

Slučaj ABL Solvent

„Ovako prikazane vrednosti pokazuju da je prodajna cena teško naplativih potraživanja banaka u stečaju i likvidaciji oko 20 puta manja od njene knjigovodstvene vrednosti. Ta razlika je najveća kod prodaje potraživanja društvu ABL Solvent iz Beograda, gde je knjigovodstvena vrednost potraživanja za blizu milijardu evra veća od njene prodajne vrednosti“, ističe Savet u svom izveštaju.

Takva razlika u vrednostima, kako se navodi – „zahteva jednu ozbiljniju analizu za koju Savet nema dokumentaciju i očekuje da to urade druge nadležne institucije“.

Savet ukazuje da su svim zainteresovanim licima dostupni podaci APR koji se odnose na društvo ABL Solvent d.o.o. Beograd, koje je, kako se ističe – „kupac najvrednijih potraživanja finansijskih institucija u stečaju i likvidaciji“.

„Prema tim podacima, ABL Solvent je registrovan 2. novembra 2012. sa pretežnom delatnošču ostale nepomenute finansijske usluge osim osiguranja i penzionih fondova. Vlasnik je jedno fizičko lice sa ukupno uplaćenim kapitalom od 7,9 miliona dinara ili oko 67.000 evra“, stoji u izveštaju gde se navode još neki podaci o poslovanju ove firme.

Savet ističe da je ABL Solvent samo u 2021. godini iskazalo dobit od 5,4 milijarde dinara ili oko 46 miliona evra, za razliku od prethodnih godina gde je poslovao sa gubitkom.

„Nameću se određena pitanja: kako je moguće da društvo praktično bez ikakve vredne imovine, profitabilnih poslova, bez zaposlenih, koje posluje sa gubitkom, učestvuje na tenderu za kupovinu potraživanja banaka, odnosno imovine njenih dužnika, čija je knjigovodstvena vrednost milijardu evra“, pita Savet.

Takođe, postavlja i pitanje iz kojih izvora to preduzeće obezbeđuje 46 miliona evra da plati prodajnu cenu potraživanja Agenciji za osiguranje depozita i na koji način vrši plaćanje.

„Koja to finansijska institucija odobrava kredite i pozajmice takvom društvu? Na osnovu kojih poslovnih rezultata nakon kupovine teško naplatih potraživanja od AOD to preduzeće knjiži neto dobit od 5,4 milijarde dinara, a da je prethodnih godina poslovalo sa gubitkom“, pita Save za borbu protiv korupcije.

Takođe, ako je to preduzeće nakon transakcije sa AOD iskazalo dobit od 46 miliona evra u 2021. godini, postavlja se pitanje – kako to nije mogla Agencija da unovči imovinu banaka, koju čine vredno građevinsko i poljoprivredno zemljište, objekti, oprema i drugo.

„Naime, prodaju i unovčenje imovine koja donosi ogromnu dobit, nije izvršila Agencija u interesu poverilaca banaka, već društvo koje ima jednog vlasnika, bez zaposlenih lica, i bez ikakvih ozbiljnih materijalnih i poslovnih referenci, ostvarjući ogromnu ličnu materijalnu korist na štetu poverilaca i vlasnika kapitala banaka“, ističe Savet.

Avangarda Suites i Worbax

Sličan je primer i sa još dva preduzeća.

Jedno je Avangarda Suites – koje je kupilo za 570.000 evra potraživanja od 22,5 miliona evra. Vlasnici te firme su, prema navodima Saveta – tri fizička lica sa uplaćenim kapitalom od po 333,34 dinara.

Drugo je Worbax koje je za oko 271.000 evra kupilo potraživanja u vrednosti od 10,7 miliona evra. Vlasnik Worbaxa je kiparsko preduzeće sa osnivačkim kapitalom od 10.000 evra.

„Dogovorila se tri dobra drugara i zakupila kancelariju“

Savet navodi da je Avangarda Suites registrovano za delatnost „ostali smeštaj“, da ima vrednost stalne imovine u 2021. od 85.000 dinara „što predstavlja zakup prostora sa jednim računarom“.

„Preduzeću bez imovine i prihoda odobrava se pozajmica od 570.000 evra, upravo onoliko koliko je plaćeno potrađivanje finansijskih institucija. Savet će ovu ‘neverovatnu’ transakciju slobodno interpretirati na način da su se dogovorila tri mlada drugara da sa po 300 dinara osnuju firmu, zakupe kancelariju sa računarom i krenu u posao sa državom vredan dva miliona evra“, ističe se u izveštaju Saveta.

Preduzeće Worbax, koje je kupilo potraživanjak knjigovodstvene vrednosti 10,7 miliona evra za oko 271.000 evra, osnovano je u avgustu 2022, sa pretežnom delatnošću građevinarstvo, trgovina i pružanje usluga.

„U svojim bilansima za period od avgusta do decembra 2021. preduzeće je iskazalo obaveze po osnovu katkoročnih kredita i zajmova u zemlji u iznosu od 1,2 miljarde dinara, kao i obaveze prema matičnom pravnom licu u iznosu od 1,4 milijarde dinara. Navedeni podaci ukazuju da je društvo osnovano zbog kupovine potraživanja, iza koga stoji firma sa Kipra nepoznatog vlasništva, i sa konačnim ciljem da se  nakon toga bavi nekretninama u Srbiji“, konstatuje Savet.

Analizom samo ova tri preduzeća može se, prema navodima Saveta, zaključiti da su „višestruko manje platili potraživanja banaka od njihove knjigovodstvene vrednosti, da nijedno od tih društava nema ozbiljne profesionalne reference, da ne poseduju ozbiljnu imovinu, da nemaju zaposlena lica, da su u prethodnom periodu poslovala sa gubitkom ili su osnovana samo zbog kupovine potraživanja“.

„Imajući u vidu da je AOD ovakvim privrednim subjektima prodala imovinu vredniju od milijardu evra za samo 47,4 miliona evra, postavlja se pitanje da li je sa ovakvim načinom prodaje upoznala poverioce banaka, kao i sud“, konstatuje Savet.

A, jedan od najvećih poverilaca banaka je – država.

„Potraživanja Republike srbije na dan 31. mart 2022, prema podacima AOD, iznose 187,3 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra. U kom procentu i kom roku Srbija i ostali poverioci mogu da očekuju naplatu samo priznatih potraživanja od 2,7 milijardi evra, u ovakvim okolnostima teško je predvideti, pre svega što se imovina dužnika banaka prodaje u bescenje i što sudski procesi sa njihovim dužnicima dugo traju“, ukazuje Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju.

Šta je do sada prodato

Podsetimo, prvi paket nenaplativih potraživanja banaka u stečaju prodat je u februaru 2019. godine. Tada je saopšteno da je kupac – nemački EOS Matrix, za paket od oko 240 miliona evra, ponudio 11,29 miliona evra, što je 4,7 odsto vrednosti.

Druga prodaja usledila je u aprilu 2021.

Taj paket, kojim je takođe upravljala Agencija za osiguranje depozita, bio je vredan 1,82 milijarde evra.

Javnost je ostala uskraćena za zvanično saopštenje ko je bio kupac drugog paketa potraživanja banaka u stečaju, i po kojoj ceni.

Početkom decembra 2022. država je ponudila na  prodaju još jedan paket potraživanja banaka u stečaju. Ali, tada je bilo reči o potraživanjima banaka od dužnika Stečajna masa „Sartid“ – nekadašnje državne železare iz Smedereva. Prema podacima iz javnog oglasa reč je dugu Sartida u iznosu od ukupno 152,7 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra.

Potom je, takođe u decembru, AOD oglasio prodaju još jednog paketa potraživanja sedam banaka u stečaju u ukupnoj vrednosti oko 317 miliona evra. Tada je iz Ministarstva finansija najavljeno da bi to trebalo da bude poslednji paket potraživanja banaka u stečaju koje država planira da proda.

I MMF je tada objavio da se očekuje poslednji tenderski proces „u cilju rešavanja zaostalih sredstava portfelja Agencije za osiguranje depozita“, ali je u dokumentu objavljenom posle odobravanja novog stend-baj aranžmana Srbiji naveo da je reč o vrednosti od – 492 miliona evra.

Zvaničnih saopštenja o prodatim potraživanjima – nije bilo.

(N1)