Форбс: Са државног рачуна за годину дана “испарило” 1,5 милијарди евра – да ли су дошли „црни дани“ за српске јавне финансије?

 “Министар финансија је почетком новембра изјавио да Србија на свом рачуну има 5,5 милијарди евра. То је наставак политике високих депозита коју држава спроводи последње две године”. Ово је пре тачно годину дана у ауторском тексту за Форбес Србије написао Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета.

Ствари су се, у међувремену, очигледно промениле. Председник Александар Вучић изјавио је пре неколико дана да држава на рачуну има “скоро четири милијарде евра и да је каса добро попуњена“.

Вучић се, баш као и Мали прошле године, хвалио овим податком. Чињеница је, међутим, да је тај рачун у последњих годину дана „краћи“ за 1,5 милијарди евра.

Форбес Србија истраживао је на шта је овај новац потрошен? Да ли држава почиње да спроводи политику смањења износа на депозитном рачуну или су дошли „црни дани“ за српске јавне финансије?

Србија се задуживала више но што је требало

Те милијарде евра на рачуну Србија је обезбедила не из суфицита буџета, него из задуживања. Наиме, држава се у последњих пет година задужила за нешто више од 15 милијарди евра. За покривање дефицита буџета, пак, било јој је потребно 7,5 милијарди, објаснио је тада Арсић. Јасно је да вишак новца који се чува на рачуну заправо долази из кредита.

У анализи Завршног рачуна буџета за 2024. Фискални савет наводи да је током прошле године износ депозита повећан за око 600 милиона евра.

„Влада се у 2024. задуживала више него што је било потребно за финансирање дефицита и доспелог дуга, што је довело до увећања државних депозита… Већ смо истакли да је дефицит у 2024. износио приближно 1,8 милијарди евра, док је истовремено дуг номинално порастао за око 2,7 милијарди. Ова разлика од око 900 милиона евра по правилу се највећим делом пресликава на промену стања на рачунима државе тј. на промену нивоа депозита“, стоји у анализи Фискалног савета.

Тренд је, међутим, промењен. Сада се уместо прилива новца на рачун, дешава обрнут тренд. Тако нешто и најављено је да ће се дешавати током ове године, али Министарство финансија је то планирало за око један одсто БДП-а. Из порука представника власти, међутим, очигледно је да је ово смањење депозита веће.

На шта је потрошен новац

Милојко Арсић сада каже за Форбес Србија да је тај новац могао да буде потрошен на финансирање дефицита и сервисирање дуга. Он напомиње даље, да није познато да ли се овај новац налази на рачуну буџета или на консолидованом рачуну трезора. Каже да је разлика веома важна.

„Највећи део тог новца који је држава узимала претходних година, требало би да се налази на рачуну буџета. Али не знамо да ли је цео износ на том рачуну. Јер, ако није, односно ако се новац налази и на консолидованом рачуну трезора, а то је рачун свих буџетских корисника, онда се он мора вратити на тај рачун, уколико се подигне“, објашњава Арсић.

Другим речима, уколико је у последњих годину дана потрошен и новац са овог другог рачуна, он мора бити враћен на тај рачун.

Економисти са којима смо разговарали кажу и да није само по себи лоше што држава смањује ниво депозита. Међународна је пракса да би на том рачуну требало да буде новца који је довољан да се подмире текући расходи за три месеца. Односно да држава не би у кратком року дошла у проблем са одржавањем ликвидности. То је, пак, у случају Србије мање од 5,5 милијарди евра колико се власт хвалила да има крајем прошле године. Наши саговорници кажу да би било оптимално да на рачуну држава има око три милијарде евра. Све изнад тога је више од потребног.

„Једино ако не постоје неки додатни ризици или нешто што ми не знамо и чега нисмо свесни“, каже Арсић.

Разлог за то потребно смањење је цена тог новца. Пошто он није настао уштедом него узимањем кредита, држава на тај новац који чува за „црне дане“ плаћа око 300 милиона евра.

Депозит и ситуација са НИС-ом

Како тренутно стоје ствари, Влада би у случају да откупљује удео Руса у НИС-у узимала још један кредит. И упркос чињеници да на рачуну државе има довољно новца за то.

Због чега је то тако? Зашто се уместо да удео у НИС-у, уколико за тим буде потребе, плати новцем који још стоји на рачуну, одлучује да се додатно задужује?

„Нема прецизног објашњења за то. Тачно је да би држава могла да удео у НИС-у плати тим новцем. Могуће је да постоје неки скривени ризици због којих не жели да даље смањује износ на рачуну. Такође је могуће и да у наредној години, пошто доспева на наплату велики део кредита, планира да привремено или трајно то финансира од поменутог новца. Могуће је чак и да због неких ванредних трошкова или потребе да брзо реагује, не сме смањивати превише износ на депозитном рачуну“, објашњавају наши саговорници.

Форбес Србија није до објављивања текста добио одговоре Министарства финансија на шта је у последњих годину дана потрошен новац са рачуна. И да ли ће се такав тренд наставити, после неколико година повећања износа на њему.

(Форбс)