Преузимање обавеза за дисциплиновање Српске било би погубно за цио српски народ. Зато са индигнацијама обичан грађанин Српске одбацује нечасно хушкање актуелне власти у Србији против Српске и њеног руководства које проводе неки београдски таблоиди.

Статистика о суђењима која су се водила или и даље воде у Хагу и пред судовима за ратне злочине у Србији, Босни и Хрватској показује да су до сада донете пресуде за 699 Срба и укупно 38 Бошњака, Хрвата и Албанаца. Осам Бошњака, 26 Хрвата и тројица Албанаца кажњени су са укупно 298 година затвора.

Мислила сам да, тако, ни на Косову нема „других“ и – погрешила сам. Нисам имала појма. Сви су на Косову „други“: Срби су „други Срби“, Шиптари су, опет, неки други Шиптари, неки о којима ми нико није причао.

Ја сам решење вековних антагонизама између Срба и Албанаца на Косову и Метохији видео у компромису историјског и етничког права. Тај компромис подразумева право Албанаца да се уједине са својом матицом Албанијом, са територијама на којима су већина.

У последње време чују се приче, многи размишљају о припајању севера Србији... То никако не може бити компензација за признање осталог дела КиМ, чиме би српска страна изгубила скоро све, а заузврат добила 8 одсто територије.

Дакле, ми већ имамо „НАТО марионетску квазидржаву" на Космету. Шта учинити? 1. Протерати НАТО контролоре из Београда; 2. Забранити партије финансиране из иностранства; 3. Онемогућити да стране владе финансирају домаће организације.

Рецесиона криза, која је у Српску преко ЕУ стигла управо из САД, приписана је корупцији у бањалучком политичком врху. Новој политичкој гарнитури у Србији ултимативно је наложено оно што претходна није урадила: "Зауздати Додика!"

Проста рачуница да, ако НИС реално вреди око две милијарде долара, а Руси дају 400 милиона евра у готовини и још толико улажу његову модернизацију, дакле укупно преко милијарде долара, потпуно противуречи Динкићевим изјавама о «продавању у бесцење».

Декларативно, политичари и једне и друге стране залажу се за целовитост Косова, једни као неотуђивог дела Србије (што де факто не функционише већ десет година) а други као независне државе (која ни де јуре ни де факто још увек није успостављена).

Како треба да се развија Србија у XXI веку и шта треба да буду вредности српског друштва ка којима треба усмеравати свеукупну друштвену енергију? Пред читаоцем НИН-а је 17 инспиративних интелектуалних одговора мислећих људи.