Са дугорочнијим политичким прогнозама проблем није у томе колико имају везе са нашом данашњом реалношћу, него баш у томе што настају на основу екстраполације актуелних процеса и не рачунају на велика изненађења за која никад не знамо унапред.

Прочитах данас у новинама (04.07.2008. Вечерње новости) како је један од лидера мађарске коалиције Шандор Пал огорчен зато што га његов колациони партнер Иштван Пастор не консултује док води преговоре са листом „За европску Србију и Војводину“.

У праву су чувари српског севера када кажу да албанска држава на Косову није ни замишљена ни створена тако да у њој буде места за Србе. Питање је само како то место створити, како се и којим средствима изборити, како људе сачувати.

Како су Србија и CIA ометали потрагу за Радованом Караџићем, ко је платио за добровољне предаје хашких оптуженика и о чему су на тајном састанку у Берлину разговарали Карла дел Понте и Борис Тадић.

Господине Монтгомери, заједно с политичким елитама у региону, посебно у Србији, све ове године спречавали сте да чињенице о томе шта се догодило, зашто, како и ко је крив буду спознате и схваћене.

Албанци су почели да „изграђују и обнављају“ својa имања у насељу које по подели из 1999. године припада северу, а север припада Србима. То значи да се Албанци полако враћају и на тај део Косова, и уједно, крај приче о подели Косова.

Осудити косовског Србина који узима личну карту квазидржаве да је издајник било би врхунско лицемерје. Пре тога требало би осудити бар две трећине Срба „из Србије“ који су по неколико пута мењали партије због много безначајнијих интереса него што је голи живот. 

Да ли се ипак ради само о инату? Нема ниједног великог догађаја у историји БиХ који су сва три народа доживели на једнак начин, било као датум заједничког тријумфа и поноса, било заједничке патње и страдања, него их је баш сваки раздвајао на победнике и поражене. 

(Реаговање на излагања проф. Станковића у чланку “Острашћени историографски ревизионизам”, Политика, 04.07.2008)
Оно што посебно изненађује у излагању др Станковића, то је језик искључивости и претеривања, са кулминацијом у сврставању ревизиониста у домен “социјалне психопатологије”.

„Анатема“ коју српски званичници бацају на косовске Србе који у децентрализацији и изборима виде какву-такву шансу за свој опстанак и останак на Косову и Метохији је мач са две оштрице.