Ове године међународна заједница и влада из Приштине планирају да уложе велика средства у север Косова. Истовремено, потрудиће се да српске институције представе као реметилачки фактор, док се од Београда очекује да буде што неутралнији.

Али ако постоје оправдане сумње да је Хашки суд неправичан (види случајеве Орић и Харадинај), онда је ваљда морално јавно сумњати у моралност изручивања грађана таквом суду? Неће бити да се приврженост европским идејама исказује само послушношћу пред захтевима европских политичара.

Представници „међународне заједнице” нису се дали збунити тим толико пута понављаним чињеницама. Онда је италијански генерал лепо рекао: колико ви војника пошаљете у Авганистан, толико ћемо ми војника распоредити око ваших манастира.

Својом тврдњом да је Недићева држава била једна од “најквислиншкијих држава”, проф. Станковић иде наруку онима који настоје да изједначе “Недићеву Србију” са Павелићевом НДХ. Та тврдња није тачна. Само у специјалним јединицама Vafen-SS ратовало око 320.000 “квислиншких” војника, из свих окупираних земаља изузев Пољске и Србије.

Од огромног је значаја очување државе и њеног суверенитета. На другом месту је да се очувају националне вредности, интереси Срба који су ван територије наше земље – каже угледни социолог проф. др Зоран Аврамовић.

Онда не чуди ни што се Ештонова понаша по истој матрици у Сребреници: једним жртвама одаје поштовање, а друге и не помиње, иако и те друге, непоменуте жртве вапе за правдом. А њихове породице бивају погођене селекцијом коју је извршила и Ештонова.

У организацији Српске либералне странке и Удружења Срба из Хрватске у просторијама Месне заједнице Теразије 45 у Београду, 19. септембра 2008. године одржана је расправа на тему „Шта је српски национални интерес данас“. 

Укратко, директан избор члана Председништва БиХ из Српске, уз брисање префикса „српски“, остаје неупитан, јер су српски политичари о томе заузели снажан и јединствен став, који ни бриселски званичници, ни водећи бошњачки и хрватски политичари не могу разложно одбацити. 

Право на самоопредељење и после распада Југославије Србима није признато. Због тога још увек лутамо између брозовског југословенства, грађанске државе, државе Срба и свих њених грађана и спољнополитичког притиска глобалиста.

Када власти у Београду кажу Србима са Космета: „немојте да изађете на нелегалне изборе“, Срби са Космета знају да њихова држава заправо жели да каже: „Ми морамо ово да вам причамо, али изађите људи, видите и сами да не знамо шта да радимо са вама“.