Autonomiju treba osloboditi političkog kapitalisanja i manipulacije. Vojvođanstvu treba prići kao unutrašnjem potencijalu Srbije koji u kombinaciji srpskog identiteta i vekovnog srednje-evropskog iskustva može koristiti razvoju Srbije.

Ovakav pristup bošnjačkih političara bi se mogao smatrati sasvim legitimnim samo da nije „male“ sitnice: takvim selektivnim pristupom ruši se raniji srpsko-bošnjačko-hrvatski politički dogovor o rešavanju pitanja celokupne imovine u paketu.

Ujedinjeni u razjedinjavanju srpske teritorije, počev od koalicije na vlasti do predsednika Srbije, igraju ruski rulet na srpski način, u kome je smrt Srbije zagarantovana, jer će pištolj biti napunjen sa svih sedam metaka. Neće biti nijednog praznog mesta, ni ćorka, niti šanse da Srbija preživi.

Kako se god okončala ova (ne)očekivana bitka, suštinsko je pitanje kako dalje u Sarajevu, posebno nakon oktobra naredne godine, kada će, po svim prognozama, mnogi poželeti da se ponovo pozabave dejtonskim statusom RS.

Niko ne istražuje kakve su prave, zasad skrivene namere SAD u odnosu na srpske prostore, a one lako mogu biti vezane baš za energetske tokove. Recimo, da se preuzimanjem celog Kosova i utapanjem Republike Srpske u unitarnu muslimansku Bosnu otvori put islamskim zemljama.

Republika Srpska nije spremna da vojnu imovinu na teritoriji entiteta prepiše na "državni nivo", a NATO je to proglasio za uslov atlantskih integracija BiH. 

Srbija je obogaljena, privremenim gubitkom Kosmeta, a na putu je i osamostaljenje Vojvodine. To samo govori da novi gospodari sveta izgleda smatraju da Srbi jedino zaslužuju takozvanu predkumanovsku Srbiju. Srbiju bez Kosova i Metohije, Vojvodine i Raške.

Da ne bi ostao nedorečen Komšić je hladno pozvao bosanskohercegovačku raju na oružje u slučaju da se Republika Srpska pokuša otcjepiti. Suprotno svom agnostičkom uvjerenju  da ne zna ništa o nekom nerješivom problemu, Komšo je našao spasonosnu formulu.

Ovo je priča o glumcima koji igraju predstave pred malobrojnom publikom u enklavama. I priča o onima koji se ne bave politikom, ali su u stanju da, kako reče Todorović, idu od sela do sela, da igraju predstave za po nekoliko ljudi.

Ukoliko smatra da bi tronacionalne Oružane snage BiH u hipotetičkoj "vanrednoj situaciji" bez pogovora bile u funkciji njegovih umobolnih zamisli, dovoljno je da se priseti sudbine JNA, da sazna šta bi se desilo sa lakrdijom od "vojske" na koju možda računa u budućnosti.