Bez politizacije slučaja "Žute kuće", on će se svesti na običan kriminalni čin, kakvih verovatno ima još u svetu, a on to nije. On je krajnje politički slučaj, sa jasnim političkim ciljem, sa akterima iz političkog establišmenta i deo je političke turbulencije devedesetih.

Ukoliko bi se pokrenuo sudski proces za formalnu rehabilitaciju đeneralovu indirektno bi se priznalo da je on tada godine 1946. imao „veleizdajničku“ krivicu na osnovu koje mu se i sudilo ali su se sada stekli uslovi za pokretanje novog sudskog postupka.

BiH ima „privilegiju“ da je „međunarodni protektorat“, pa su sve spoljne operacije ovdje maltene legalne. Ako poslije onog presretnutog razgovora Vašington-Kijev, u kojem gospođa podsekretarka SAD kaže  „J...š EU!“ i „Na čelu ukrajinske vlade treba postaviti Jaceka, a ne Klička“, ima još iko da vjeruje da su nemiri bili spontani, ili je glupak ili saradnik.

Od petog oktobra naovamo, stekao sam utisak kako najvatreniji zagovornici evropskog puta stvaraju nekakvu iluziju da je „ulazak u EU“ neka vrsta konačnog cilja, onako kao što budisti opisuju nirvanu, a mi hrišćani drugi silazak Hristov.

Zašto je uvaženi akademik CANU iz teksta svoje diskusije izbacio ono što je izgovorio, a ubacio ono što nije izgovorio?

MSP navodi da je rezolucija 1244 i dalje na snazi, ali da su navedena lica delala mimo pravnog režima ustanovljenog tom rezolucijom. MSP navodi da se ne bavi pitanjem da li Kosovo ispunjava uslove za postojanje kao država, niti da li su priznanja legalna i da li prozvode pravno dejstvo.

Leševi obećavaju. "Ćeraćemo se još", kaže kletva ljutitog pesnika. Ali, na našu žalost o "ćeranju" mašta i previše onih koji o Matiji i njegov poeziji misle sve najgore. Leš je, da parafraziram "nacifikovanog" pesnika, najskuplja balkanska reč. Ovde i leševi ubijaju. Zato se bojim naših nekropolitika.

U Republici Srpskoj su na djelu dva procesa: naradžasta revolucija i djelovanje politiziranog islama.

Kao što je nekada trebalo oslabiti Srbiju kako bi se „očuvala“ stabilnost Jugoslavije, tako se i danas „stabilnost“ tzv. zapadnog Balkana „čuva“ cepanjem srpskog etničkog prostora i slabljenjem Srbije.

Priča g. Miodraga M. Petrovića u tekstu ,,Ostavka i izbor patrijarha” ni crkveno-istorijski ni kanonski ne stoji, jer je „zavođenje za Goleš-planinu”, a dotični samoglasni „savetnik i stručnjak” odavno je poznat po sličnim zavođenjima.