Srbofobija je samo rukavac rusofobije u zapadnim društvima i bez nje ne bi postojala. Srbofobija je cvetala u uslovima sukoba interesa zapadnih država sa Rusijom na Balkanu. Na Srbe se podiže glas zbog straha da su oni glavni konjovodac ruskih kozaka na tople vode Mediterana.

Muslimani Srbije, naročito muslimani koji više nisu to po nacionalnom izjašnjenju, već su postali Bošnjaci, odavno se veoma politički razilaze. Devedesetih godina veći deo islamske zajednice je bio u opoziciji beogradskom muftiji Jusufspahiću.

Izveštaj Dika Martija je dokument jedne političke odmazde. Ja nemam šta da krijem. Svi ti nagoveštaji su ispitani od strane UN, UNMIK-a i Euleksa. Ispostavilo se da su lažne. Bilo kako bilo, ja sam otvoren za dalja istraživanja.

Kako to da se vojska Kraljevine Jugoslavije tretira danas u Srbiji službeno na dva načina: potraga za grobom generala Draže Mihailovića praćena neviđenom medijskom pažnjom, ali i potpuni muk i ignorisanje pripadnika Kraljevske vojske koji su poginuli u aprilskom ratu 1941. godine?

Najveća greška je očekivanje da se nemiri preliju u Republiku Srpsku, odnosno da socijalno-klasno jedinstvo nadvlada etničko-entitetsku podijeljenost. Sličnih pokušaja bilo je i ranije.

Amerikance, koji drže zastavu svoje zemlje u sopstvenom dvorištu, nikome i ne pada na pamet da nazove nacionalistima. Francuzi koji se diče svojom razvijenom kulturom nisu prokazani kao pogubni i destruktivni nacionalisti.

Magistar DŽomić mi je, naime, uz ostalo, zamerio i to što nisam odgovorio na sve njegove kritičke primedbe i primedbe drugih autora iz redova SPC. Prvo što mi je u vezi sa tom primedbom upalo u oči jeste ono: «naše kritike» i izostanak polemisanja «sa nama».

Prvi pomen Zvečana vezan je za ime bugarskog cara Simeona, s kraja IX i početka X veka, za koga se kaže da je u mnogobrojnim ratovima Vizantije imao uspeha i da je sagradio veliki broj gradova i tvrđava na balkanskom poluostrvu – „sve do Zvečana na stavama Ibra i Sitnice".

Do koje je mere falsifikovanje povesnice išlo u ovoj zemlji fenomena prikazaćemo dokumentovano na jednom konkretnom primeru: paljenju varošice Stragara avgusta 1943. g.

Pa šta su onda htjeli onom „čestitkom“ ilustrovanom leševima? Da uvrijede Srbe? Da prodube bošnjačku mržnju? Da onemoguće normalizaciju entitetskih i nacionalnih odnosa u BiH? Ponajprije bi se reklo da je bošnjačka politika naprosto izgubila kompas i da njeni protagonisti ne znaju šta hoće.