Na konferenciji su bili predočeni novi podaci koji prikazuju neobjektivnost i jednostranost Haškog tribunala: u primeni pravnih normi, u narušavanju načela procesnog prava, u ispitivanju svedoka i veštaka. 

Indikator sadašnjeg (jadnog) stanja srpske nacije su odgovori na dva „jeretička“ pitanja – da li su (i) homoseksualci Srbi i da li su (i) Romi Srbi? „Verovali ili ne“ potvrdni odgovori bi bili po „evropskom standardu“ suprotno stalnom ispiranju mozga od strane evrounijatskog pokreta.

Poslednji načelni dogovor Dodika i Lagumdžije o upućivanju zakona o podeli vojne i državne imovine u Parlamentarnu skupštinu BiH zasniva se upravo na „Banjalučkom sporazumu“, pa su, zato, i Bosićeve kritike na njihov račun utoliko neuverljivije, jer je i sam Bosić potpisnik tog sporazuma.

Mi moramo da budemo svesni da smo mali narod, i to zahvaćen velikim rastakanjem. To znači da smo narod koji podjednako pati od megalomanije i, ne manje, od kompleksa inferiornosti. Nama i klasici malo znače. Zaboravljamo pisce koje ne bismo smeli da zaboravimo.

Dakle, najpre bi se moglo reći da je propašću političkih pregovora u Briselu počela unutrašnja politička borba za glasove Bošnjaka na izborima sledeće godine. To upućuje na zaključak da će bilo kakav dogovor o provođenju presude “Sejdić, Finci” biti osuđen na neuspeh u Parlamentu BiH.

Moderni Srbin odabrao je kukavičku liniju manjeg otpora i njime je zavladao duh predaje maskiran u razne iluzije koje ga varaju da je skok iz svakodnevice u obećanu zemlju blizu. A naša jedina realna Obećana zemlja je Srbija i za njen opstanak i napredak valja se mnogo pomučiti, naraditi i žrtvovati.

Pošto se već pokazalo da ne mogu da uspostave dominaciju nad čitavom BiH, odlučili su da to učine barem na cijelom prostoru FBiH. A Lagumdžijine političke marifetluke na račun Hrvata tokom tri godine bezočno su podržavali od v.p. Valentin Incko i ambasador Patrik Mun.

Srbija je proćerdala čitav HH vek, izgubljena u ideologijama jugoslovenstva i komunizma. Krajnje je vreme da se za Srbe koji dolaze pripremi nova politička i kulturna platforma. Podsećanje na 150-godišnjicu Svetoandrejske skupštine bio bi značajan korak u tom pravcu.

Nazivi nacije, jezika, vjere nisu, istina, samo stvar puke konvencije, ali se njihova simbolička snaga u velikoj mjeri zasniva na dugom trajanju, kontinuitetu, postojanosti, tradiciji. “Nacionalno Musliman, muslimanske vjere, koji govori muslimanskim jezikom” ne bi ih zbunjavalo, niti komšije iritiralo.

Predlog vojvođanskog statuta otkriva dvostruki sukob: Beograda i mondijalističkih centara, te lokalnih paša i subaša iz Novog Sada sa vladajućom elitom u Beogradu. Vojvođanski slučaj istovremeno je i lokalni i međunarodni.