Ових дана је опет у жижи јавности, мала метална црква на Румији. Разлог томе је збуњивање црногорске јавности, у овом случају одвраћање очију поштеног свијета у Црној Гори од могућих астрономских поскупљења струје и великих сукоба унутар владајућег ДПС-а.

Русија има могућност да затражи да се у наредној резолуцији (послије 5. новембра 2020. године) одлучи да и њене војне снаге буду присутне у БиХ. У супротном, има апсолутно право да стави вето на сваки приједлог резолуције, што би онда значило престанак мандата свим међународним војним снагама

 А да се на самом крају ипак запитамо, због чега модерном српском читаоцу може уопште бити важно и интересантно колико је пута и како кршћаван  Немања, и по коме обреду? Јер, да смо католици, сад бисмо већ и ми били у европској унији и у НАТО као Хрвати и не бисмо ишли „са светим Савом у XXI век“

Веровање Додика и свих осталих српских политичара  у РС таквом Вучићу, да ће их подржати у њиховом ставу да ће РС пратити Србију када је реч о односу са НАТО алијансом - више личи на потпуно препуштање одговорности Вучићу за кључне одлуке које буду морали у РС да донесу приликом суочавања са наредним захтевима из НАТО-а

Исус благословивши са крста своје убице, остаје до краја доследан и веран свакој својој речи показујући још једанпут да су једино дела љубави вечна. Он, као и на почетку, када је дошао међу нас праћен анђеоском песмом одаје славу Богу и чини мир одобровољавајући људе да негују љубав међу собом. То га чини славним до данас и дародавцем божанске топлине нашим охладнелим срцима, као што је онда својим рођењем донео топлину у хладну пећину.

Ко ће убијеним Србима у Братунцу, Сребреници, Витници, Брежани, Кравици... да се, барем поклони и извини, ако у Хагу већ нико за њих не одговара?! Њима, ваљда нема ко да се извини, или су мртви у Сребреници значајнији од мртвих у Братунцу?

Бранко Ковачевић је први грађанин Србије који ће се школовати на најпознатијој америчкој војној академији. Шта њега чека у наредне четири године, може се претпоставити. Како ће се одвијати војна сарадња Србије и САД, много је мање познато.

Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

Срби страдају јер се налазе усред „сукоба цивилизација”, и без обзира да ли тај сукоб називали политиколошким или поетским изразима, он је реалан.

Такво фалсификовање националног идентитета и касапљење историје заиста не познаје границе. То доказује и недавно откриће црногорског језика, што је борцима против "геноцидног светосавља" дало још већи полет и снагу.