Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над демонским силама таме.

Чуркин је посебно био оштар када се радило о случајевима Шешељ, Младић, Караџић и Хаџић. На пример, Чуркин је говорио о случају Шешељ који по њему изазива крајње негативне реакције због тога што се оптужени већ девет година налази у притвору а нема још увек чак ни пресуде у првостепеном поступку.

Наша правна наука и струка до сада је мало, боље рећи готово ништа, учинила да домаћој јавности објасни суштину противправности којима су прибјегавали тужилац и судећа вијећа Трибунала у Хагу у бројним предметима против лица српске националности, па тако и у предмету против др Радована Караџића, како би их осудили.

Питам се ко ли је успоставио ове нове критеријуме за рад у министаству спољних послова? Да те напрасно нове критеријуме за избор идеалних кандидаткиња за српску дипломатију није дао неко ко је због истих тих нових високих стандарда отпустио и сопствену жену.

Из шајкашких милитарских, али и околних пртених села стизале су страшне вести о убијању, о бестијалном иживљавању над Србима, пре свих, а потом и над малобројнијим Јеврејима.

Да ли ће Вучић "разграничењем" на КиМ "обезбедити" стабилну будућу позицију РС унутар БиХ или ће тиме пре отворити простор свима онима који слабљење садашње уставне позиције РС виде као кључни услов за изградњу "функционалне БиХ"?

Дојучерашњи опозиционари, који су претходну власт осуђивали због намере да Србију кандидује за чланство, доживели су “просветљење” пошто су оформили Владу. Сетили су се како су и они већ одавно били за Европу, али им је то сад тек постало потпуно јасно.

Хрватска антисрпска и антијугословенска политика дошла је до јасног изражаја 1966. када је смењен Александар Ранковић. Тада је разбијена јединствена југословенска обавештајна служба. За ту смену најзаслужнију су хрватски кадрови (нпр. Стево Крајачић).

Додик је одлучио да не буде (више) део "разграничења" и лажног компромиса чији резултат може само да буде стратешки пораз српске стране, и на Косову и у БиХ. Запад је схватио да је Додик променио позицију и зато је покренуо нови талас притисака на њега и на институције Републике Српске. 

То што Србија може да очекује од овакве ЕУ су само притисак и уцене: још формалније признавање независности Косова, па прекрајање остатка Србије, затомљење Републике Српске и заборав на трговину људским органима. Шта се добија за узврат од ЕУ?