Ако бошњачки шовинизам у својој агресивности претера, Бошњацима би могло да се деси да на крају, уместо у БиХ као мултиетничкој држави „од Уне до Дрине“, остану да живе тек у маленој бошњачкој оази, сведеној на сарајевски кантон

Тако је говорио Патријарх Павле, 44. поглавар Српске православне цркве, који је још за живота проглашен за "светитеља који хода" и "јединог небеског Србина". Ове године навршава се век од његовог рођења, а 15. новембра пола деценије од упокојења.

Када ће та потерница бити расписана? Када ће органи јавне безбедности Дистрикта Брчко извршити рацију на кафиће где се осумњичени ратни злочинци бахато окупљају и на станове – адресе су свима познате – где живе не кријући се ни од кога, јер знају да их у Брчком нико не тражи?

Врхунац ироније био би да, ако Српска као део БиХ на силу буде "угурана" у НАТО алијансу, власти у Београду одмах предају захтев за учлањење Србије у НАТО под изговором да не желе НАТО границу на Дрини, што је, иначе, аргумент који данас најчешће потежу представници РС у свом противљењу чланству БиХ у НАТО

Бриселски споразум иде у правцу принудног озваничења од стране Србије тог запечаћења. Било би добро да они који иду на подворење и разговоре у Брисел, при сваком одласку прођу кроз рањену НАТО бомбама Кнез Милошеву улицу и да се присјете макар годишњице 6. априла 1941. године.

Већина грађана Хрватске на референдуму се изјаснила за приступање ЕУ, којој би требало да се поштују закони, па тако и они о националним мањинама. Очигледно је да и међу будућим “Еуропејцима” има противника одредбе, по којима би и Србима требало омогућити да остварују своја права.

 У нашим крајевима кажу „од старог непријатеља никад новог пријатеља“. У случају Хрватске, нико не очекује да будемо пријатељи. То би било сулудо након ратних злочина, актуелних политика које кокетирају с особама осуђеним за ратне злочине и необјашњиве потребе Хрвата да у Србима траже кривце за све

Славље Ускрса нам, наиме, говори да је Исус из Назарета, дакле и Бог и Човек, својом јединственом муком, смрћу и ускрснућем човечанству отворио и прозоре и врата! Он нам је учинио доступном бесконачност стварности!

Миленија Митровић је 16. јануара била заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. “ Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи.

У свим странкама у РС истичу како не намеравају да одступе од подршке Декларацији о војној неутралности РС изгласаној у Народној скупштини РС пре годину и по дана: иако није de iure обавезујући, тај документ de facto представља политичку обавезу свима, па се тако и понашају. То, наравно, не значи, да се део српских политичара можда неће предомислити у наредном периоду, мада су слична предомишљања у претходних петнаестак година углавном била колективног карактера