Наш митрополит је за свога вијека опослио мисију због које се имао „рашта родити“. Исто као што су пре њега то учинили Свети Петар Цетињски и Петар Други Његош. И сада стоји у небеском реду са њима, онако људски и светачки узвишен.

Први сусрет Иве Јосиповића са Борисом Тадићем десио се у Опатији и то на једанаесту годишњицу НАТО бомбардовања Србије. Бивши српски председник проценио је тада да му је важније да ћаска са својим хрватским колегом него да положи венац на неко од бројних стратишта која је Алијанса оставила за собом, од Сурдулице до Суботице.

Србија зарад својих интереса и зарад очувања елементарног људског достојанства, које мора имати свака нација, не сме да плати (превисоку) цену приступу „америчкој“ војној алијанси. Уради ли то признаће све своје „кривице“ пројектоване у америчкој „кухињи“.

Само бих волео да они, исто тако, имају разумевање за моју приврженост традицији, баш оној аутентичној и црногорској, и да моје чување оба идентитета, и српског и црногорског, не сматрају никаквом окупацијом, нити ставом који има мања грађанска права у односу на њихов

Становиште Младе Босне је било да поновљеним атентатима треба доћи до буђења и освешћивања народа, стварања организације, и на крају опште револуције.

Потпуно је несувисло жалити се на неправедност света подељеног на моћне и на оне који то нису, а истовремено вољно и свесно прихватити улогу немоћних и потлачених. Здрав разум и свакодневна искуства нам казују да постоји много нијанси ’сивога’ између црно-беле слике добра и зла.

Оно што бомбе НАТО пакт `99. године нису урадиле то су онако галантно у миру урадили поменути Александар Вучић и Ивица Дачић. Они су демонтирали институције српске државе и предали их сепаратистима

Читаоци Политике нису имали прилике да прочитају ове изузетно значајне рећи које су изречене на скупу одржаном у САНУ поводом 75 годишњице од оснивања логора Јасеновац. Али зато је политичком деловању великог помиритеља Муарема Зукорлића посвећено пола странице.

Фалсификована насљедница Српске Спарте, данашња Црна дакле Гора – ујела је сису. И није јој први пут. Кад је могла да забије нож у леђа Србији, што не би Русији?

Када наступи тај тренутак, привидни грађански командант постаће емир, а ратни плијен неће бити расподјељиван према законима грађанске државе, него искључиво након савјетовања у шури и према шеријатским правилима. То бројни странци не знају, а САД и ЕУ неће да прихвате, већ затварају очи или попут ноја забијају главу у пијесак, ступидно вјерујући у причу СДА о наводној грађанској БиХ