Новоизабрана председница Хрватске, која званично још није ни ступила на дужност, већ је започела кампању за парламентарне изборе у Хрватској. Taчније, само је наставила дотадашњу. И као што се могло претпоставити, изабрала је најлакши начин да помогне својој странци у стицању наклоности бирача настављањем подстицања нетрпељивости према српској држави и Србима уопште.

Када уђемо у НАТО како ћемо да установимо јесу ли нам тајно сместили и атомско оружје на нашој територији? Само чекићем и лупкањем. Ако нам то не дозволе, онда да пустимо краву на локацију где сумњамо да су ускладиштене атомске бомбе.

Не мислим да је статус најважнији. Не постоји ниједан разлог за журбу, већ само како ћемо што пре да решимо криминал и сиромаштво, све остало је ствар разговора и договора и они не смеју да буду временски лимитирани. А да ја сада у журби платим рачун Вучића и Тачија, то нема шансе

Банкарски систем је намјерно уништен. Најјаче су стране банке које све профите преносе у своје матичне земље. Одлив "мозгова" се наставља а они који остају морају се проституирати да би могли преживјети. Незапосленост је на нивоу од преко 30%.

Међутим, испољавање хистерије и начин на који се понаша Ђукановић у последњих неколико месеци показује да ни он није потпуно уверен у своју победу. Посебно није уверен у победу на веома важним локалним изборима у Подгорици, граду који чини 1/3 Црне Горе.

Када је ријеч о доказима заснованим на ДНК, који су за Трибунал у Хагу имали пресудну улогу за тврдње о наводно хиљадама стријељаних Бошњака, у јуриспруденцији и форензичкој медицини је познато да узимање ДНК узорка од неког живог лица и његово упоређивање са ДНК узорком лица које је преминуло, може бити од помоћи само у идентификацији преминулог лица

Црква је кроз историју Црне Горе била народна и државотворна, јер је она стварала и уобличила традиционални идентитет нашег народа и државе. Ако хоћемо да опстанемо у свом идентитету, онда и данас по сваку цијену морамо да одбранимо нашу Православну Цркву. То данас значи „За Крст Частни и слободу златну!“

Први сусрет Иве Јосиповића са Борисом Тадићем десио се у Опатији и то на једанаесту годишњицу НАТО бомбардовања Србије. Бивши српски председник проценио је тада да му је важније да ћаска са својим хрватским колегом него да положи венац на неко од бројних стратишта која је Алијанса оставила за собом, од Сурдулице до Суботице.

У Уставу Босне и Херцеговине нема борбене демократије, и никаквог упоришта за инкриминацију једноставног негирања геноцида, као што није било упоришта за инкриминацију у Шпанији

Јер, кад Врховник може да се зеза на рачун територијалног интегритета и суверенитета земље чији је председник, хајде онда грађанима да допустимо задовољство да се, гледе "срца Србије", обрате гатарама и видовњацима