Најјача опозициона странка наново истиче своју небулозну тезу о непостојању вањске угрожености за Републику Српску. Тврди се како је угроженост извана политичка фатаморгана, фиктивни, непостојећи непријатељ и слично.

За међународну заједницу, вашингтонску и бриселску администрацију, за одређене чланове Председништва БиХа, за разна удружења, за необразованог и неупућеног председника, важно је да знају да су се Срби у Србији и Српској кроз историју много пута морали покоравати, али да се никада нису савили пред непријатељем и освајачем.

После клишеа о рату у БиХ следи чуђење како Кецмановић може а да не критикује Републику Српску, њено аморално руководство и геноцидну генеалогију.

Као и увијек и свугдје, власт и опозиција се узајамно оптужују за криминал. И у РС-у је нешто као ово код вас у Сарајеву што се по Авазу и Слободној Босни прогањају Фахро Радончић и Бакир Изетбеговић. Те паушалне медијске оптужбе међу високим функционерима нису добре јер руше повјерење у правосудни систем.

Не верујем да је Мун током три године боравка у Сарајеву могао открити да је у слабашном бх. транзиционом капитализму већ израсла финансијска олигархија која иза сцене диригује политичарима, а ако и постоји, она је пре међународна него домаћа. 

Напокон, као "главни савезник САД у региону", према сертификату Стејт департмента, Турска је Бошњаке на имагинарном плану индиректно доводила у савезништво са суперсилом: "Американци су главни глобално - Турци су главни регионално - ми смо главни у Босни".

Милорад Додик и други српски представници сумњају да је “догађање народа” осмишљено у Сарајеву да би бошњачки политичари у западним центрима моћи испословали да ОХР наметне Закон о ЈМБ-у по бошњачком укусу.

Ја сам рекао да ћу Додика бранити у вањској политици, докле год он наступа против унитаризације. То не значи да не може и боље, али ако се Додик сруши, што се може врло лако десити, онај који дође продаће Републику Српску. То отворено тврдим!

БиХ је састављена од два ентитета и ти ентитети имају више државотворних елемената од БиХ. Самим тиме што је чине ентитети, доказује се да је она састављена.

Срби се са Сарајевом као својим главним градом тешко могу субјективно идентификовати већ самим тим што су из њега великом већином протерани. Већ првих дана рата безмало сви кадрови српске националности који су се затекли у Сарајеву на челу привредних предузећа, банака, медијских кућа, клиника, факултета, школа итд. били су смењени.