четвртак, 12. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Мировне мисије "Војске Црне Горе" постале бизнис за партијски подобне кадрове
Србија и Црна Гора

Мировне мисије "Војске Црне Горе" постале бизнис за партијски подобне кадрове

PDF Штампа Ел. пошта
Владо Булатовић   
недеља, 10. новембар 2019.

Припрема јединице, прве мисије Војске Црне Горе у Авганистану, 2010. године, била је више него конфузна и пуна лутања. У почетку се није знало шта би у ствари требало да раде припадници црногорске војске на територији Авганистана.

Јединица је била оформљена августа 2008. године по принципу добровољности и могу да кажем да су нас тражили свијећом. Тражена је струка и људи од војничког заната, и није била важна подобност осим оне која је била прописана самим конкурсом.

Првобитно је црногорску јединицу требало да обучава Њемачка, јер смо се под њиховом командом налазили у ИСАФ-у. Зашто се одустало од тога, па је примат на нашој обуци преузела америчка приватна фирма МПРИ, те зашто је за то плаћено неких два милиона еура, то вјероватно знају подобни из командних структура врха ГШВЦГ и МОЦГ.

Обука у војним вјештинама је почела 2009. године и односила се на конвојске операције - указивање прве помоћи и наравно медевак и употребу хеликоптера. Све то нам је било познато од раније, јер смо то изводили и у реалним ратним условима на подручју Балкана. Обуку су посматрали и проучавали стручњаци из МПРИ, те су закључили да је ово за њих више него лаган посао, па је логично питање шта су искусни амерички војни ветерани одрадили за те паре?

Након Американаца дошли су Мађари, па су и они донијели свој план обуке: да војници ВЦГ прођу и додатне мађарске процедуре. После обуке у Мађарској, те путешествија и лутања у обуци, напокон су донешене процјене ризика које су варирале и узроковале да у самој јединици дође до ситуације која се одвијала као у кући великог брата. Могло се свакодневно видјети напуштање и одустајање од даљњег учешћа у мировној операцији, али за дивно чудо сви који су одустајали су већином промовисани у прве подофицире и напредовали у служби. На крају је ту остало неких 30-так који су пошли у обезбеђење базе у ПОЛ-Е-ХОМРИЈУ.

Шта рећи о задатку који смо тамо извршавали осим да је то био својеврсни, да тако кажем, радни одмор за све нас који смо доста тога прегурали преко главе у временима када је на Балкану бјеснио рат, а и сами смо били учесници у одбрани наше домовине

Шта рећи о задатку који смо тамо извршавали осим да је то био својеврсни, да тако кажем, радни одмор за све нас који смо доста тога прегурали преко главе у временима када је на Балкану бјеснио рат, а и сами смо били учесници у одбрани наше домовине. Свакако, зарадило се, а војнички занат Војске Црне Горе је презентован на најбољи начин. Мрак који је освијетлила 1. и 2. мировна мисија је утрла пут свим другим мисијама. Тек након што је разгрнут тај мрак, у следећим мисијама се осим стручности тражила и припадност партијама које су на власти, па у тим мисијама није могло бити мјеста за многе из 1. иИи 2. мисије. Зашто? Зато што нису хтјели да униформу и војнички занат стављају у службу било које партије, па су као такви су били неподобни.

А како је то постао уносан бизнис, у тим мисијама су одлазили већином они људи који су лагано напустили учешће 1. и 2. мисије, али као подобни горе наведеним, нашли су добро ухљебљење у даљњим мисијама. О чему се ту ради најбоље нека процијене грађани који финансирају све ово. (Наравно кад ово буду читали подобни, они ће сигурно рећи да је конкурисање било дозвољено свима и да је одабир људства одрађен од стране стручних лица.)

Питам, иако знам одговор: да ли је ту било ургенција са виших нивоа власти, одредјивања подобности по припадности партија, непотизму, па чак и уклањања људи са списка који су успјешно завршили обуку, а на њихова мјеста стављани подобни али мање стручни за обављање дужности и то пред сам одлазак на извршење задатка? Да ли је било и тога да припадници синдиката нису могли да учествују у мировним мисијама, те да су морали да се исчлане из истог? Да ли је ту неко узимао проценте да би омогућио заинтересованима да оду у мисије и на тај начин својим фамилијама макар накратко обезбиједе пристојан живот и финансирају образовање својој дјеци?

(Аутор је члан "Праве Црне Горе")

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер