Црна Гора пред изборима

Наравно, од власти коју карактерише такво порекло и особине, не може се очекивати посвећеност у афирмацији и еманципацији демократских вредности, јачању институција и владавини права. Поред тога фокусираност на задовољавање личних интереса довело је до тога, да се инструментализују и злоупотребљавају сви државни потенцијал и ресурси, од природних, преко привредних и финансијских, до оних идентитетских. Из тих разлога, данас је највећа карактеристика црногорског друштва располућеност између могућности и очекивања грађана са једне стране, те реалности свакодневног живота са друге. То је довело да су преовлађујуће емоције у јавности, резигнираност, несигурност и бесперспективност. На крају крајева, у земљи где се распродају најважнији природни и економски ресурси, а средства од њих, путем закулисних манипулација, завршавају у рукама владајућих структура и њима блиских сарадника, где криминалне структуре свакодневно врше егзекуције и обрачунавају се по улицама градова, где се систематски урушава морални и традиционални вредносни систем, где се државне институције продужене руке владајуће групације, и где је у пракси приметна пузајућа успостава владавине, која је у теорији позната као султанизам, другачија осећања међу грађанима тешко да су могућа.

Ту долазимо и до могућих алтернатива постојећем стању. Опозиција која је била предмет многих критика претходних година, драматично је уозбиљила своје деловање и активности, организационо и персонално је ојачала, те је дошла у прилику да се супротстави фаворизованим владајућим групацијама. То се пре свега односи на најважнијег и најјачег опонента власти, Демократски Фронт. Из такве позиције, проистекла је и платформа која свим другим опозиционим снагама нуди најмањи заједнички садржалац око којег се могу окупити, и започети са структурном трансформацијом црногорског друштва. То је јасан раскид са досадашњом политичком праксом и структурама, применом закона једнако за све, као и коначан суд грађана о свим најважнијим геополитичким питањима везаним за будућност Црне Горе. Такође, предвиђен је читав сет социјалних и економских мера којима би се олакшао живот најугроженијих слојева, директних губитника вишедеценијског богаћења владајуће касте, као што би се подстакао пословни амбијент и покренуо нови циклус привредног успона. У идентитетској сфери примењивала би се стратегија најбоље дефинисана кроз слоган ''сва права свима''.

Стиче се утисак да је Демократски Фронт успео да на својој програмској платформи  мобилише највиталније слојеве унутар црногорског друштва као никада пре ни једна друга опозициона снага још од обнове вишестраначија. То се пре свега односи на младе, високообразоване, предузетнике и слободне професије, али овога пута и на пољопривреднике, раднике, пензионере, па чак и државну администацију. На делу је општи консензус, да је рок употребе постојеће власти истекао, да је треба заменити снагама које ће омогућити нови почетак и перспективу за ову земљу и њене грађане. Оптимизам и ентузијазам иду дотле, да чак и редовне злоупотребе изборног процеса и државних институција од стране власти, овог пута не нарушавају увереност у коначан тријумф.