Od Grenlanda do Kanade - da li svetski ekonomski poredak može da preživi Donalda Trampa

Nakon govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u kojem je tvrdio da međunarodni poredak „zasnovan na pravilima“ pred pucanjem, koji je naširoko shvaćen kao kritika nepredvidljivog ponašanja američkog predsednika, kanadski premijer Mark Karni se odmah suočio sa Trampovom optužbom da „Kanada živi zahvaljujući SAD“. Pežorativno nazivajući premijera severnog suseda „guverner Karni“, Tramp je iznova šokirao Otavu, zapretivši da će uvesti 100% carine Kanadi ako se potvrdi trgovinski sporazum sa Pekingom, usput optužujući kanadskog premijera da pokušava da Kanadu pretvori u „luku za istovar“ kineske robe.

Naime, dok je Amerika praktično blokirala uvoz kineskih električnih vozila, Kanada je pristala da prihvati uvoz 49 hiljada električnih automobila iz te zemlje sa carinom od tek 6,1%, nakon istorijske posete Karnija Pekingu 16. januara.

Naime, dok je Amerika praktično blokirala uvoz kineskih električnih vozila, Kanada je pristala da prihvati uvoz 49 hiljada električnih automobila iz te zemlje sa carinom od tek 6,1%, nakon istorijske posete Karnija Pekingu 16. januara. I pored pomirljivog tona iz Otave, odnosno izjava da nije reč o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Kinom, povišeni tonovi stigli su i od drugih američkih zvaničnika, a posebno je oštar bio ministar finansija Skot Besent, koji je pokrenuo pitanje referenduma o otcepljenju Alberte od Kanade.

Američki ministar finansija nije ostao dužan ni Briselu, tvrdeći da je EU, koja je pred potpisivanjem ugovora o slobodnoj trgovini sa Indijom, tim činom istupila protiv pridruživanja zajedničkim carinama na indijski uvoz zbog kupovine ruske nafte. Besent je čak nagovestio da bi carine od 25% za Indiju zbog uvoza ruske nafte mogle biti ukinute, iako su po njemu postigle ogroman uspeh, budući da je kupovina ruske nafte iz Indije naglo smanjena.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Luis Santos da Kosta sa indijskim premijerom Narendrom Modijem u Nju Delhiju, 27. januara 2026.

Međutim, verovatno je Tramp najzaslužniji za to što su na samitu EU-Indija 27. januara dve strane potpisale niz sporazuma, među kojima je i pakt o slobodnoj trgovini. Naime, dve velike ekonomije time pokušavaju da očuvaju svoju stratešku autonomiju kao „sekundarni igrači“, Indija naspram Kine u indo-pacifičkom regionu i Evropa naspram Amerike.

Istina, kratkoročno gledano sporazum između EU i Indije će malo toga promeniti. Indija je tek deveti najveći trgovinski partner EU, sa učešćem od samo 2,4% ukupne trgovine bloka (dok je čak 17,3% sa Amerikom i 14,6% sa Kinom). Ipak, na dugi rok i Brisel i Delhi, posle sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Južne Amerike, odnosno Britanijom, idu u pravcu ekonomske diverzifikacije.

Tramp jeste reterirao, ali s obzirom na dinamiku njegovog angažovanja oko Grenlanda, realno je da bi se mogao vratiti istoj temi. Valja se podsetiti da je on još u svom inauguracionom govoru, ne pominjući Grenland eksplicitno, najavio i teritorijalno proširenje SAD-a.

Deeskalacija ili odložena kriza

Ipak, predsednik SAD-a poslednjih dana nije slao samo šokatne poruke. Evropska javnost je, na primer, odahnula nakon njegovog govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je isključio mogućnost zauzimanja Grenlanda vojnom silom. Istina, založio se za kupovinu tog ostrva (uprkos protivljenju Danske) i zakleo se da će biti „zapamćen“ ako ne dobije ono što želi. Kao rezultat, globalna tržišta su se naglo oporavila.

Tramp jeste reterirao, ali s obzirom na dinamiku njegovog angažovanja oko Grenlanda, realno je da bi se mogao vratiti istoj temi. Valja se podsetiti da je on još u svom inauguracionom govoru, ne pominjući Grenland eksplicitno, najavio i teritorijalno proširenje SAD-a. Uprkos mogućim pogubnim posledicama, ni javno mnjenje niti prigovori Kongresa verovatno neće odvratiti Trampa od toga da se i u budućnosti pozabavi Grenlandom.

Slika napravljena pomoću veštačke inteligencije koju je na društvenoj mreži "Truth Social" objavio Donald Tramp, a koja prikazuje kako postavlja američku zastavu na Grenlandu, iza njega stoje Marko Rubio i DŽej Di Vens

Dok je samo 34% republikanaca želelo da Amerika bombarduje Iran pre nego što je to učinjeno, čak 70% je reklo da ga odobrava nakon što se to desilo, a svrgavanje Madura izazvalo je sličnu promenu mišljenja

Istina, preuzimanje teritorije nije popularna ideja: u anketi sprovedenoj u Americi između 16. i 19. januara 2026, samo 29% ispitanika je odobrilo kupovinu ostrva. Kongresmeni demokrata, uključujući ponekog republikanca, nisu odobravali Trampov tretman Danske.

No, među republikancima bi čak 58% podržalo kupovinu Grenlanda. Trampove pristalice imaju naviku da se slože sa njegovim odlukama pošto su realizovane, čak i ako su u početku bili protiv njih. Dok je samo 34% republikanaca želelo da Amerika bombarduje Iran pre nego što je to učinjeno, čak 70% je reklo da ga odobrava nakon što se to desilo, a svrgavanje Madura izazvalo je sličnu promenu mišljenja.

„Grenlandska kriza“ i budućnost atlantizma

Možda su upravo najave lidera velikih zemalja EU (Francuske i Nemačke) da bi Unija trebalo da bude spremna da upotrebi mere odmazde ako Tramp ostvari svoje najnovije carinske pretnje, rizik da bi akcija na Grenlandu mogla da prouzrokuje i minimalno vojno sukobljavanje uz ogromnu štetu za globalni imidž SAD-a, znatan pad američke berze i dolara (dok je cena zlata beležilo najbolju nedelju od 2008), bili dovoljni argumenti da savetnici Trampa uspeju da ga ubede da (barem trenutno) odustane od aneksije ostrva.

Naime, glavna pretnja iz Brisela dolazila je od potencijalne aktivacije „Instrumenta protiv prisile“, koji omogućava bloku da kazni neprijateljske države ograničavajući im učešće u tenderima za javne nabavke, limitirajući trgovinske licence, zabranjući izvoz mašina koje se koriste za proizvodnju naprednih poluprovodnika (gde holandski ACML ima monopol), pa čak i zatvarajući pristup tržištu EU.

Sedište Evropske komisije u Briselu

Među Trampovim protivnicima u Americi raste osećaj da će samo nepokolebljiva odlučnost EU naterati Belu kuću da ozbiljnije shvati međunarodne norme, te da održi transatlantsko partnerstvo funkcionalnim. Trampovo odustajanje od carinskih pretnji prethodne nedelje usledilo je tek nakon nagle rasprodaje akcija i posledičnog pada berzi, što ukazuje na moć investitora da utiču na američkog predsednika, čak i dok on ignoriše saveznike Vašingtona.

Iako Britanija, Francuska i Nemačka nemaju bezbednosni segment u budućnosti bez Amerike, sve tri države imaju „više zakulisnog planiranja“ za ono što bi se moglo nazvati urednom tranzicijom sa dominantnog američkog bezbednosnog kišobrana

Naravno, ogromna moć SAD-a je nešto što razume svako ko strateški razmišlja u bilo kojoj evropskoj članici NATO-a. Iako Britanija, Francuska i Nemačka nemaju bezbednosni segment u budućnosti bez Amerike, sve tri države imaju „više zakulisnog planiranja“ za ono što bi se moglo nazvati urednom tranzicijom sa dominantnog američkog bezbednosnog kišobrana.

Uprkos svemu rečenom, imajući u vidu sa kolikom dozom olakšanja među liderima zemalja EU je dočekana Trampova najava da neće podizati carine od 1. februara, vrlo je verovatno da će ona doneti i političku „demobilizaciju“ u Evropi. Iako se većina evropskih lidera slaže da ovakvo ponašanje američke administracije fundamentalno remeti transatlantske odnose, još nema naznaka zajedničkog odgovora na srednji i dugi rok. Naime, Trampova nediplomatičnost i neuobičajena otvorenost razotkrivaju dubinske slabosti u strukturnim odnosima unutar EU, odnosno ukazuje da postoje različiti interesi i pogledi na budućnost i ulogu EU, gde još uvek preovladava gledište protiv udaljavanja od Amerike.

Nakon sastanka Donalda Trampa sa Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima u Beloj kući avgusta 2025.

Sa izuzetkom Nemačke, tempo ponovnog naoružavanja širom kontinenta je spor. Još uvek ne postoji plan za zamenu 40% evropskih odbrambenih kapaciteta koje trenutno obezbeđuju SAD, uključujući one ključne, kao što su sateliti i logistika.

I pored svih „hrabrih“ izjava lidera EU, postojeća politička elita u (glavnim) članicama EU je u toj meri proatlantistička da je čak teško poverovati da bi se protiv SAD-a mogle upotrebiti i krupne ekonomske kontramere. Treba imati u vidu da Nemačka, najveća ekonomija EU, kao i niz drugih EU članica, prioritizuje svoje bezbednosne aranžmane sa Vašingtonom. Na to ukazuje i to što su se tokom 2025. Evropljani potrudili da se prilagode nepredvidivoj Beloj kući i zadrže Trampa na „svojoj strani“ pristajući na dramatično povećanje svojih nacionalnih odbrambenih budžeta i pomoći, te pristajući na asimetrični i ponižavajući trgovinski sporazum.

Iako potrošnja za „odbranu“ raste, EU ostaje zavisna od američkog oružja. Istina, postignut je određen napredak, potrošnja za odbranu je već 50% nominalno viša nego 2022, a tokom narednih pet godina očekuje se da će porasti na 500-700 milijardi evra godišnje, no za mnoge kapacitete EU ostaje zavisna od američkog oružja, a „oslobađanje“ bi moglo da potraje decenijama. Koliko god privlačna bila ideja „strateške autonomije“ do nje je još daleko, budući da se velike praznine u odbrambenim kapacitetima ne mogu ni brzo ni jeftino prevazići.

Sa izuzetkom Nemačke, tempo ponovnog naoružavanja širom kontinenta je spor. Još uvek ne postoji plan za zamenu 40% evropskih odbrambenih kapaciteta koje trenutno obezbeđuju SAD, uključujući one ključne, kao što su sateliti i logistika. Najvažnije, nema znakova da su evropski birači spremni da razmotre smanjenja socijalne pomoći potrebna za finansiranje većih izdataka za odbranu.

Američki helikopter "MEDEVAC Black-Hawk"

Da li Tramp može da poljulja globalnu ekonomiju?

Generalno pogoršanje odnosa između SAD-a i EU, uprkos trenutnom zatišju krize oko Grenlanda, moglo bi imati snažne implikacije po svetski ekonomski poredak, odnosno privredne performanse u skorijoj budućnosti

Generalno pogoršanje odnosa između SAD-a i EU, uprkos trenutnom zatišju krize oko Grenlanda, moglo bi imati snažne implikacije po svetski ekonomski poredak, odnosno privredne performanse u skorijoj budućnosti.

Gledajući najnovije analize Svetske banke, gde se ukazuje da je globalna ekonomija pokazala značajnu otpornost na povećane trgovinske tenzije i političku neizvesnost, te da je tempo rasta brži nego očekivan u 2025. označio konačan oporavak od (pandemijske) recesije iz 2020, mogao bi se steći utisak da Trampov političko-ekonomski avanturizam ne ometa funkcionisanje globalne privrede.

Činjenica da je oporavak od ekonomskog uticaja pandemije bio tako snažan je ohrabrujuća. I nedavne analize MMF-a su takođe ohrabrujuće. U njima se projektuje da će globalni rast 2026-27, sa 3,3% i 3,2%, praktično ostati nepromenjen u odnosu na 2025. Naime, prilagodljiva, odnosno ekspanzivna monetarna i fiskalna politika, rastuća tržišta akcija, uz euforiju oko potencijalnih efekata veštačke inteligencije, nadoknadili su neizvesnost izazvanu Trampovim ponašenjem, odnosno negativan uticaj rasta carina.

Predsednik SAD Donald Tramp, potpredsednik DŽ. D. Vens i ministar finansija Skot Besent u Ovalnom kabinetu Bele kuće

Moglo bi se pretpostaviti da Trampova era, iako puna buke i besa, ekonomski ne proizvodi puno problema. Iako je naučio da ne može da „maltretira“ Kinu, Tramp i dalje veruje da može da maltretira sve ostale – za šta do sada nema indicija da nije u pravu.

Na međunarodnom nivou, SAD vode rat protiv skoro svih značajnih institucija, posebno protiv EU, dok su de fakto onemogućili funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije.

Međutim, po vodećem ekonomisti „Fajnenšel tajmsa“ Martinu Volfu, ovakav način viđenja stvari može biti pogrešan, i ono što on vidi je usporeno brisanje operativnih sistema globalnog ekonomskog i političkog poretka. Kako tvrdi Volf, pošto SAD nisu ni predvidljive niti vezane bilo kakvim fundamentalnim principima delovanja, osim nekih kratkoročnih dobitaka, kredibilitet Vašingtona kao pouzdanog partnera i saveznika se uništava – i to možda trajno.

U samoj Americi, vladavina prava, fiskalna stabilnost, nezavisnost Centralne banke (a samim tim i monetarna i finansijska stabilnost) i posvećenost nauci su dovedeni u pitanje. Na međunarodnom nivou, SAD vode rat protiv skoro svih značajnih institucija, posebno protiv EU, dok su de fakto onemogućili funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije. Administracija u Beloj kući je odlučila da se povuče iz ukupno 66 međunarodnih organizacija, uključujući 31 entitet UN. Globalna kooperacija u oblasti klime i zdravstva je uništena.

Rast globalne ekonomije 1950-2025.

Naravno, moguće je da čak ni takvo nekooperativno ponašanje Vašingtona i posledično nestabilno okruženje neće umanjiti spremnost preduzeća i kreatora politike da veruju u budućnost, na šta ukazuje bum u oblasti veštačke inteligencije. Međutim, ovakva optimistična projekcija je upitna jer efekti možda neće doći brzo, niti će biti lako vidljivi.

Studije pokazuju da populističke politike narušavaju ekonomske performanse ekonomija. Budući da su SAD globalna supersila, ogromne štete mogle bi nastati i za svetsku privredu, budući da će se izgubiti mnoštvo globalnih javnih dobara. Na udaru bi mogao biti i dolar, odnosno njegova globalna uloga, kao i američki finansijski sistem.

Ipak, posle oporavka nakon pandemije Kovida, svetska ekonomija ima veliki zamah: ona je, na kraju krajeva, značajno rasla gotovo svake godine od 1950. Važne inovacije dolaze brzo, ne samo u SAD, već i drugde. Ključno pitanje je da li je neophodno testirati otpornost svetske ekonomije ovakvim neodgovornim ponašanjem – i to od strane aktera koji ima najveći uticaj na njeno funkcionisanje.

(RTS)