Дакле, Русија не сме изгубити. Запад не сме дозволити да Русија победи. Кина не сме дозволити да Русија потпуно изгуби – мада им не би одговарало баш ни да Русија суверено победи. (А ЕУ се, на челу са Немачком, готово ништа и не пита 

Небројени су  западни аналитичари предвиђали да ће долазак Димитрија Медведева на чело Русије значити и заокрет у руској политици. Били су убеђени да неко ко, попут Медведева, слуша "Дип парпл" и "Лед цепелин", не може да следи Путинову идеологију.

Млади који су се окупили на улицама великих градова у Француској да прославе победу левице свесни су да опасност није отклоњена. За њих нема сумње које политичке боје је партија Марин ле Пен, шта значи њихова брига за „Французе аутохтоног порекла“ и позив да се затворе врата мигрантима. 

Куриозитет је да је Вучић преко руског амбасадора Харченка честитао Путину победу на изборима - док у исто време шаље гранате Зеленском

Да се што хитније сазове седница Савета безбедности УН на којој би се изнеле чињенице о перманентном албанском терору у покрајини и донели закључци о обавезама цивилне и војне мисије УН на основу Резолуције СБ УН бр. 1244

Противљење санкцијама Русији није неки „контроверзни“ политички курс, па да се око тога, тобоже, ломе копља и ствара нека квази-хамлетовска дилема, него би морала бити природна и логична последица суверене политике суверене државе која води рачуна о својим националним интересима, као и о свом достојанству

Био је командант елитне јединице венецуеланске војске. Сада је командант целе државе. Председник Венецуеле Уго Чавез, непрестано у сукобу са Белом кућом, али и богаташком елитом у својој земљи, у потпуности је испунио дечачки сан: да остави трага у историји!

У држави која је пред страним уценама и притисцима капитулирала, нити имамо лидере, нити снагу да ову трагедију и катастрофу спречимо. Постојеће тензије веома лако могу довести до крвопролића и насиља над противницима експлоатације литијума невиђених размера

Поново је, по ко зна који пут, показао да га никако не треба потцењивати, с тим што је то доказивање до сада свима, осим њему, већ требало да досади. Одавно је било време да то схватимо и да у складу са тим поступамо. Свака наивност у том погледу заиста је непремостива препрека за бављење политиком. Ако није наивност онда је нека задња намера, која год била, па се у том случају мора покренути питање одговорности.

 Након злочина у „Рибникару“ у грађанској (аутоколонијалној) Србији завладала је хистерија тумачења злочина преко колективне, националистичке патологије српског друштва