На нама је да објаснимо да посета потредседника Бајдена није била само награда за добро понашање, већ пре почетак нечега што мора да буде знатно интензивнији дијалог о томе како можемо да сарађујемо ближе и продуктивније на заједничким циљевима

Цена изгубљеног америчког утицаја биће знатна. Трамп, мислећи да су привлачност америчког тржишта и америчка војна моћ довољни да се друге државе повинују вољи Вашингтона, изоставља из једначине „меку моћ“, а то укључује могућност да се верује Америци као поузданом савезнику и трговинском партнеру

Ова скица “саветодавног референдума о председнику Републике” толико је замућена неуставношћу, незаконитошћу, неким моралом а не правом, политичком борбом и интересом, да ће, све су прилике, постати сасвим невидљива и, као неуспешна, заборављена

И данас се често дешава да се у расправама грађанистички оријентисаних идеолога Друге Србије о „малигном утицају великосрпског национализма“ ова књига наводи као један од „главних изворишта српског ексклузивизма, митоманије и само- виктимизације“

"Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији"

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

Трамп објаснио логику економског кажњавања савезника – пријатељи протеклих деценија највише економски искоришћавали САД.

Осим у нове власти у Сирији, свет са једнаком пажњом гледа пут Техерана, очекујући одговор на питање да ли ће Иран, који је погубио гро савезника, спољне притиске одагнати прављењем нуклеарне бомбе

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.

Економисти су годинама живели у наивном уверењу како су решили велики проблем привредних циклуса и створили нови „нециклични свету" у коме привреде остварују стабилан раст уз ниску инфлацију (тзв. great moderation)