За неки већи геополитички заокрет – који неки прижељкују, док га се други плаше и ужасавају – чини се да нема ни простора ни расположења. И није то никакво „седење на две столице“, као што се непрестано импутира, него елементарно уважавање како геополитичких реалности, тако и српских националних и историских специфичности.

Неке црвене линије постоје. Косово не могу више нити до краја да нам узму, ако га сами не дамо. А Косово, што се Србије тиче, више не може дати чак ни колонијална управа

Има ли граница нашем понижавању и несхватљивом недостатку достојанства и самопоштовања, да нам се без икаквог стида на 25. годишњицу бомбардовања Београда - ова клептократска власт у сагласности са „инвеститорима“ из САД, земље која је била и остала главни покровитељ и подршка тзв. косовске државности нуди рушење зграде Генералштаба?

Амерички амбасадор у Београду, у маниру дипломатског талибана, обавестио је Вучића да ће Вашингтон продати Приштини 246 противтенковских ракета „џавелин“. Такву ствар је изговорио на тај начин, да му је само недостајала фантомка преко лица

Ипак, оно што је најважније, и што је највећи успех у овом тихом, герилском рату за српски језик и писменост, јесте раскидање отровне и споља наметнуте везе ћирилице са српским национализмом и шовинизмом. Ћирилица јесте и увек ће бити писмо спрских патриота и српских националиста, па и српских шовиниста, али она не припада само њима

3. захтева од политичких лидера Србије, такође с обзиром на текући процес приступања ЕУ, и Хрватске врло јасно да се дистанцирају од етничко-сепаратистичких снага у Босни и Херцеговини 

Не судите о Србима и њиховом односу према Косову по овдашњим Н1 ћифтама и НВО герлама. Ми смо, колико год то деловало страшно, и даље курјачки народ. А Косово јесте срце Србије!

Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама

Вучић већ 11 година разлуђује народ мегаломанским пројектима и стално новим обећањима о бољем животу, који је увек ту негде, на дохват руке, само да "издржимо још неколико година"

 И по други пут милиони гледалаца из целог света хрле у биоскопе да гледају нешто што је у основи анимирани филм о плавим људима из далеког свемира. Очигледно, холивудска фабрика маште није заборавила како да очара планету. Ствар је само у томе колико храбрости има да пусти ту машту са ланца. Од тога, у најмању руку, не зазиру стари лавови попут Камерона