Нема коначне листе достижних и испуњивих услова које нека земља треба да оствари да би бриселска бирократија била задовољна. Све је препуштено њеној самовољи и њеном дискреционом праву да убацује нове критеријуме на које се не можете жалити.

Руски амбасадор у свом понашању мери сваку изговорену реч. Уочи посете примио је преживеле борце који су заједно са црвеноармејцима ослобађали Београд. Питао их је: „Ви сте се борили за ослобођење Београда, зашто се онда тога стидите?“ 

Jасно је да су од лажних русофила ипак гори, злокобнији и штетнији – искрени русофоби. Ови који нас убеђују да су Руси криви због тога што: 1) не уклањају неексплодиране НАТО бомбе; 2) сматрају Србију млађим братом, и 3) имају ниског председника.

Русији је важно да чланство Србије у ЕУ не представља сметњу учвршћивању односа са Србијом, јер јој је у интересу да у ЕУ буде што више земаља с којима је културно и историјски повезана, с којима може да направи равнотежу према чланицама ЕУ које су јој мање наклоњене.

Истинска иновација јесте потписивање споразума о отварању заједничког руско-српског „хуманитарног центра“ у Нишу. Aмеричка база „Бондстил“ удаљена je свега педесетак километара од ове локације на којој ће се градити руско, па макар и хуманитарно присуство у региону.

У прећуткивању је основни проблем када се расправља о говору мржње, у идеолошкој острашћености, искључивости и успостављеном монополу. Говор мржње се не примећује у сопственим редовима, он је само у ставовима противника.

Хвала "Младима" на публицитету (иако непотребном), али више бих волео да сам остао само оптуженик Хелсиншког одбора. Они су барем одрасли. Имао сам ја и пуно бољих текстова, па на њих "млади'' и њихови идеолошки вршњаци нису реаговали.

Са пријатељском Русијом поред себе, Србији ће бити лакше да одговори на питање како и куда даље. Са пријатељском Русијом поред себе Србију ће можда поново пожелети да придобију и њени амерички и европски „партнери“.

Aко се замене речи „Београд“, „Србија“ и „НАТО“ за речи „Западни Берлин“, „Немачка“ и „комунизам“, ово је чувени "Ich bin ein Berliner" говор који је амерички председник Џон Фицџералд Кенеди одржао у Западном Берлину 26. јуна 1963, пред одушевљеном, милионском масом.

Ми наглашавамо братство које је потврђивано у време великих историјских искушења, и које је одраз верске и културне блискости, узајамног разумевања и солидарности.