Спаљивати америчку амбасаду је мање-више оправдано, а бацати пивске флаше на Грчку је већ дело које се карактерише као међународни тероризам. Грчка амбасада је очито "страдала" у мало погрешном тренутку за осумњичене. 

Уосталом, зашто онима који су били немачки савезници, да дајемо да се позивају на нашу антифашистичку традицију, промовишући интересе својих новопечених држава, насталих на основу етничког чишћења, па и геноцида извршеног над српским народом.

Председник Црвене звезде нашао се на удару републичког јавног тужиоца због дуксерице, најнормалније купљене у легалној продавници, чији натпис, мада незавршен као мисаона целина, представља непорециву астрономску логичност. И ништа више!

Како то да се одређени ставови сматрају с једне стране толико опасним и утицајним да их треба потиснути и забранити, а са друге недовољно озбиљним да би се са њима полемисало? Парадигматичан је пример организација попут Националног строја или Образа. 

Поједине афере јесу откриване захваљујући „Куриру“, али питање је зашто, када и у чијем интересу. Свакако не у интересу читалаца и јавности, а да би се уочио став новина оваквог типа, не треба пратити само о чему пишу, већ о чему и о коме не пишу. Јадна је земља у којој „Курир“ раскринкава афере и постаје симбол слободне речи. 

Нема коначне листе достижних и испуњивих услова које нека земља треба да оствари да би бриселска бирократија била задовољна. Све је препуштено њеној самовољи и њеном дискреционом праву да убацује нове критеријуме на које се не можете жалити.

Руски амбасадор у свом понашању мери сваку изговорену реч. Уочи посете примио је преживеле борце који су заједно са црвеноармејцима ослобађали Београд. Питао их је: „Ви сте се борили за ослобођење Београда, зашто се онда тога стидите?“ 

Jасно је да су од лажних русофила ипак гори, злокобнији и штетнији – искрени русофоби. Ови који нас убеђују да су Руси криви због тога што: 1) не уклањају неексплодиране НАТО бомбе; 2) сматрају Србију млађим братом, и 3) имају ниског председника.

Русији је важно да чланство Србије у ЕУ не представља сметњу учвршћивању односа са Србијом, јер јој је у интересу да у ЕУ буде што више земаља с којима је културно и историјски повезана, с којима може да направи равнотежу према чланицама ЕУ које су јој мање наклоњене.