„Тешко да је Вашингтон заинтересован за јачање Европске уније”, пише Јевгениј Примаков, руски државник, ветеран совјетске и руске дипломатије и обавештајне службе, у књизи „Свет без Русије?”.

Називати данас руску војску „тигром од папира“, у ситуацију када та армија тренутно има више нуклеарних бојевих глава од САД, па чак и више тенкова од САД, више је него чудно. Осим, ако у елементе поређења нису ушле и плате војника и официра.

Заједно са ММВ био сам 28. децембра 2002. код Ђинђића, у његовој резиденцији на Дедињу, и имао прилику да чујем поверљиве инструкције које је он тада дао поводом могуће продаје „Новости“.

Дакле, потребна је истинска вера а не рационално промишљање. Потребна је послушност и покорност. Уколико будемо истрајни у политици покоравања, наши и непријатељски циљеви ће се поклопити. Тиме неизоставно доказујемо да смо најискренији верници.

Иза прохујале скупштинске расправе о Сребрници остали смо разголићени у свим својим старим поделама, као после летње олује која нас на отвореном простору затиче неспремне задижући, цепајући и квасећи наше нове и најновије политичке одежде.

Чињеница да се током двоипомесечне јавне расправе о бошњачкој декларацији нико од предлагача уопште није ни бавио српским жртвама, нити је уложио труд да о њима припреми текст било какве врсте, сада је јасно испливала на видело.

Позивање на лидерство је добро ако је поткрепљено унутрашњом политичком стабилношћу. Али какво је то лидерство државе Србијe ако у решавању проблема КиМ и питањима регионалне сарадње препуштамо иницијативу другима а ми се боримо са последицама?

Jасно је да се иза резолуције – која је предложена под фирмом председника Тадића – налази у ствари неко други и да је, самим тим, то мера која служи туђем интересу. Она може да буде само у функцији политике оних који су је наручили или наредили.

Између Београда и Бошњака стоји геноцид, тврди муфтија? Богами, стоји неколико геноцида, ако ћемо искрено. А велико је питање да ли се овај наводни сребренички, једини за чију се осуду муфтија залаже може мерити са заборављеним и омаловажаваним претходницима.

Важно је да се на неки начин каналише незадовољство које кључа у такорећи сваком грађанину понаособ. Власт или ради за интерес народа, или је треба сменити. У овом тренутку немогућно је поправити све што је она покварила, али јој треба онемогућити да ствара већу штету.