Прошле године Европски суд за људска права је донео само девет пресуда против Србије, али је финансијски удар на републички буџет био највећи до сада. Само по пресуди Бин-Стид и Мајкић против Србије држава је дужна да исплати нешто мање од два милиона долара.

Док се наша мала Србија нећка и преиспитује шта је добила, а шта изгубила после потписивања споразума са Русијом, богата Француска се за руско тржиште из све снаге бори, може се рећи вукући Русију за рукав, независно од корифејског централизма Брисела.

Чак и кад би Европљани могли да створе “јаку ЕУ“, она не би била близак савезник САД. Већ сада, Европа је толико усредсређена на себе, да би једна “јака ЕУ“ још вероватније више гледала у саму себе и била више изолационистичка но што је то данас случај.

Кина је највећи страни поверилац САД. Амерички дефицит у односима са том земљом са којом су дипломатске везе успостављене пре само 30 година износи 800 милијарди долара. Кинези поседују више од једне четвртине свих америчких државних обвезница.

Масовни медији представљају основу за ширење идеја и морају да буду прилагођени циљној популацији. Америчка администрација жели да кроз јавну дипломатију утиче на блискоисточно јавно мњење да усвоји америчке и западне ставове о тероризму.

Де Гол ме привлачи својом аутентичношћу која улива поверење, а савремени европски политичари одбијају својом неаутентичношћу. Мада је као председник био посвећен интересима Француске, не могу да га замислим као ратнохушкача или неоимперијалисту.

Херман ван Ромпај је узнапредовао да води Европу. Као и Белгија, ЕУ је једна недемократска институција којој су потребни лукави руководиоци који су у стању да се одрекну свега оног у што су некада веровали и који знају како да народу наметну одлуке које су противне народним жељама.

Именовање Хермана ван Ромпаја и Катерине Ештон као да противурече оним вишегодишњим аргументима руководилаца ЕУ о важности зрачења европског колективног утицаја на што ефикаснији начин широм света.

При разради идеје о имиџологији као образац узео сам схватање идеологије као скупа идеја који друштвене групе користе за оправдавање властитих и дискредитовање конкурентских поступака.

Просто је апсурдно и опасно мислити да ће талибани опет бити лакеји Осаме Бин Ладена. Они су данас већ интегрални део економије хероина, која је према ОНУ, од 2006. па надаље, годишње остваривала приход између 200 и 400 милиона долара, довољна сума да би се супротставило најмоћнијим војскама света.