Уместо да српске власти одбију захтев за одржавање геј параде, оне су  најавиле учешће појединих својих представника у тој "паради срамоте". Посебно се српска полиција јавља као неко ко ће да обезбеди "интегритет" геј парадера, и тако докаже своју "европску оријентацију".

Грешка је у главама твораца закона. Они изгледа никада нису чули да је негативна слобода – слобода од притиска, принуде и регулативе власти – кључна либерална слобода, те да је слобода већа уколико је законско задирање мање.

Очигледно је да председник Републике покреће решавање питања која нису у његовој непосредној надлежности. Влада и њен председник више функционишу као део Народне канцеларије председника Републике, него као највиша извршна власт.

Запањујуће поступање медија може се објаснити власничком структуром у медијима и, још важније, утицајем који ДС има преко Ђиласа, Шапера и Крстића на медије. То објашњава шокантно слепило медија и спремност да ДСС линчују због исте ствари због које хвале ДС.

Из Коштуничине политичке и личне судбине две врсте поука се могу извући. Прву би требало да извуче сам Коштуница. Ово је последњи час да покуша да политички спасе себе, странку и национални пројекат "трећег пута".

Пошто су нам Греј и Светска банка открили фантастичну истину да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету", ми, српски просветни радници, одмах ћемо да исправимо ову нашу страшну, провинцијалну заблуду.

Наша приватизација је испунила свој круг, од слављеничке приватизације „Сартида“ до понижавајућих понуда за Београдски сајам. Понижење и осећај губитништва остали су као белези на попришту наше "успешне" приватизације.

Наш здравствени систем базиран је на конфликту интереса (исти лекари раде у државном и приватном сектору), у којем је корупција озакоњена (листа чекања се, према законској одредби, прескаче уз плаћање), где се директори постављају уз благослов партијских, а не стручних кругова.

„Косовска вертикала“ српског народа пропада са обесмишљавањем антифашистичке борбе и неповратно води и релативизацији борбе против америчке хегемоније, борбе којом ће се у будућности, вероватно, поносити далеко лошији и мање заслужни од нас.