Бурно развијајућа трговинско-економска и енергетска сарадња између Русије и Турске диктира потребу за повећањем нивоа узајамних односа ове две земље и у политичкој сфери.

У Немачкој, ратна тематика скоро да се не разматра. Ангела Меркел сматра великом чашћу позив Москве да учествује на свечаности поводом 65-годишњице дана победе над нацизмом. Она се захвалила СССР и савезницима и изјавила да Немачка никада неће заборавити своје ослободиоце.

Потписивањем договора о флоти и Криму баш у Харкову, а не у Кијеву на пример, Медведев и Јанукович шаљу Европи и САД поруку да дужи крај конопа за потезање овога пута држе Русија и “руска Украјина”. Украјина и Русија, две главне државе бившег СССР, још једанпут су заједно.

Циљ свих споља гледано наивних „трагања за историјском истином“ јесте рушење ослонаца друштва, култивисање у душама руских људи осећаја одвратности према себи самима, својој историји и култури.

Политичка судбина Ангеле Меркел, која покушава да оправда немачко ангажовање у Авганистану упркос томе што је јавност одавно постала свесна да се у тој земљи бране амерички интереси, као и будућност немачке мисије, умногоме зависе од амбивалентног односа са САД.

Било како било, док год не постоји „идеална“ опција, ми као грађани морамо бити свесни да смо једноставно принуђени да бирамо између постојећих алтернатива, какве год да су, те да немамо права да „забадамо главу у песак“ због таквог стања у коме смо се нашли.

Немоћан да словесно оповргне да је борба за опстанак државе нужна и обавезна за свакога, Брисоград прибегава стварању конфузије у јавном мњењу. Веома љут на Србе са Косова, јер га удаљавају од Брисела, Брисоград их чак брише из бројног стања.

Четворица немачких професора који су 1998, отпочели безуспешни анти-евро процес пред уставним судом, сада спремају нову правну акцију. Њихове тврдње овога пута имају много веће шансе за успех.

Американци су упрли очи у Грчку, питајући се да ли ће њена судбина постати и њихова: старење становништва, ниска продуктивност и привредни раст, корумпирана влада, пренадувана овлашћења и политичка парализа – и на крају банкрот.

Споразум који су потписали председници Русије и Украјине у Харкову 21. априла, представља одговор две велике државе Источне Европе на изазове светске финансијске кризе, али и симболичну преломну тачку која је означила почетак заокрета.