Догађаји који су обележили 2011. годину: 1.Одбијање српске кандидатуре за ЕУ 2.Хапшење и изручење Ратка Младића 3.Српске барикаде на северу Космета 4.Неуспешна продаја Телекома 5.Забрана одржавања геј параде у Београду

Мало је вероватно да би демократе могле да преживе евентуалну промену спољнополитичке оријентације и напуштање евроатлантског упоришта. Владујућа коалиција није имала одважности да спроведе ни неке нужне привредно економске реформе, а како ли би се тек дрзнула да повлачи одлучне спољнополитичке потезе.

Посткризни опоравак и раст немачке привреде не тече на бази производње за америчко и европско тржиште, већ за тржишта Кине, Русије, Индије и осталих брзо нарастајућих, пре свега азијских земаља.

Коштуница је такође веровао да ће изручењем челних људи Милошевићевог режима стећи поверење међународне заједнице и да ће Србија бити награђена високим степеном интеграције у Европску унију и компромисним решењем косметског питања.

Затворене седнице главних одбора су јасан знак да странке и даље покушавају да форсирањем страначког монолитизма сузбију отворено и неспутано изражавање плурализма мишљења који живо пулсира у свакој организацији, а у исто време затвара се могућност за артикулацију различитих идеја.

Чињеница је, међутим, да са захуктавањем економске кризе у еврозони, утицај и улога Немачке у ЕУ добија све више на значају и то не само у сфери економије. То је донекле и разумљиво, с обзиром на њену економску снагу.

Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.

Након више месеци интензивних преговора, изгледа да је закључен велики енергетски договор између Русије, Турске и Азербејџана. Москва и Анкара нашле су начин да кроз сарадњу у енергетици ојачају стратешки савез између две Евро-азијске силе.

Оно што Европа представља је не толико сирова снага, колико снага једне идеје - идеје европског сна. За интернационалисте широм света, за оне који верују у много дубљу сарадњу међу народима, ЕУ је светионик наде.