Током последње деценије 20. века ниво наталитета становништва Русије пао је на ниво наталитета високо развијених земаља, са друге стране, ниво смртности се повећао, а просечан људски век смањио на ниво карактеристичан за земље у развоју.

Након прве посете Барака Обаме Кини у новембру прошле године, током које је прихватио улогу попустљиве стране, појачан је утисак да постоји споразум између садашње и будуће велике силе. То је било прошле године.

Демократске промене 2000. отвориле су шансу да се окрене нова страна у међусобним односима, а да се негативна искуства потисну у други план. Од тог времена Србија прижељкује снажну подршку Немачке за економску обнову и европске интеграције.

Та рањена средња бела класа пуца на оне који су јој најближи: имигранти, расне маљине, политичке вође. Покушава да смањи конкуренцију коју сматра неправедном и намерава да САД буду земља само за истинске Американце.

За највећу светску економију, САД, дан коначног свођења рачуна још увек изгледа утешно далеко. Што су прилике у еврозони теже, то се више амерички долар прибира, јер нервозни инвеститори улажу новац у „безбедно уточиште“ америчког државног дуга.

Оно што је у овом случју приписано Вилпену у психологији се иначе зове „оптужба у огледалу“, и редовно спада у неуспеле механизме одбране. По нешто блажој судској тези, Де Вилпен је просто уплетен у заверу и крив је што није учинио нешто више да се од свега огради.

Саркози је изјавио да се ЕУ темељи на хришћанским идеалима и да сходно томе он не жели да види Турску у ЕУ. Ово је став који има озбиљне последице по турске аспирације поводом уласка у ЕУ.

Неке европске владе су отворено признале да су им дражи скромни градитељи компромиса него амбициозни светски лидери. Уместо да након Лисабонског уговора Вашингтон третира Европу са више поштовања, исти је подстакао Обамину администрацију да игронише ЕУ.

Своје снаге рационално употребљавам и у животу и у спорту. Ривала треба срушити техником, без површне агитације. Моја ривалка је нервозна јер се, уместо да ефикасно ради, посветила борби против Јушченка.

Блера су у ирачком саслушању заправо само питали: ако си знао да Садам Хусеин није имао хемијско оружје, зашто си обмануо јавност у вези са разлозима за улазак у рат и тамо послао 45.000 британских војника?