Због чега све ово пишем? Због тога што сам по у повратку у отаџбину видео и постао изложен навали ружних и непотребних туђица.

Замисао да економска повезаност смањује склоност ка ратовању и повећава цену оружаних сукоба има одређену тежину, али не и неупитну. Сетимо се само бивше Југославије. Национализам зна да игра много значајнију улогу од економске цене и последице рата. ЕУ је имала снажан утицај на стабилност у Европи, али тај утицај не треба да се преувеличава. Монетарна интеграција и предозираност избеглицама у ЕУ убрзано постају подлогу за разноврсне економске и политичке трзавице и отворене сукобе

Ћутање Владе после овога има симболички значај пристанка Србије на статус колонијалне територије – и то пристанка који је дат бедним, али заправо знаковитим и зато громогласним ћутањем.

За ЕУ будућност је већ стигла – дошла је мрачна и по свој прилици биће све мрачнија.

Да ли је Косово главна тема ових избора? То питање смо чули током кампање у контексту дебате шта би требало опозиција да „форсира“ као главну тему, односно шта је оно што народ највише тишти. Па смо чули да је Косово као тема прежвакано (што није нетачно), да је далеко од очију (осим очију Срба на Косову), да медији могу да искриве слику о Косову али не могу о инфлацији, празним новчаницима, криминалу и насиљу (што је опет тачно) итд.

Ове године су се либералне, читај прозападне и прохашке невладине организације (НВО), и грађанске странке, иницијативе и медији, разним акцијама, саопштењима, изјавама и текстовима својски потрудили да обележе сећање на “геноцид” у Сребреници

У досадашњем току овог тзв. „дијалога о Косову“  најнеумеснија, најлицемернија и убедљиво најогавнија јесте тенденција да се сви они који нису априори убеђени у потребу брзе и тоталне капитулације аутоматски сумњиче да „позивају на рат и крвопролиће“. 

Српска напредна странка већ дуго времена не функционише као странка будући да припада типу организовања које се много тачније може дефинисати као холдинг или картел

Није проблем само у томе што српске власти од грађана крију информације о извозу домаћег наоружања у Украјину, већ и о могућој приватизацији државних војних фабрика, а нарочито би да под тепих гурну податке који доказују да добар део прихода од трговине наоружањем на сумњив начин завршава у приватним џеповима

 Глорификација робова није никаква борба против ропства, већ симптом заборава слободе и стратегија помирења са новим системима поробљавања.