Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“

Нико у свету нема проблем са државом као озбиљним играчем у привреди, нити са идејом да држава буде власник предузећа. У Србији, на помен такве идеје креће салва напада у којима се помиње увек исти аргумент, да су државна предузећа рак-рана српске привреде. 

Висина новчане помоћи за остваривање права из става 1. овог члана може се утврдити највише до 80% минималне зараде у Републици.

Неолиберализам није био идеологија крви и тла, али је успео многе да убије. Он сада силази са сцене праћен мирисом лажи и непоштења

Председник Србије у својим телевизијским наступима без имало устезања изјавио да ови у Европи немају бољег, флексибилнијег и коопаративнијег човека у Србији по питању КиМ од њега самог. На народном језику се то своди – Србија нема већег изадајника од председника Србије

Прошлонедељно бомбардовање Сирије од стране здружених снага САД, Велике Британије и Француске најављивано је као Армагедон, „коначни обрачун“ и  „судњи дан“, а у сваком случају – као дефинитивни почетак Трећег светског рата. А на крају је испало тек нешто између петарде и прскалице.

Па чак и он зна да га та реч неће оставити на миру – ма шта да му кажу његови другосрбијански пајташи, његови медијски чанколизи и његова квази-национална интелигенција. Отуда му нервоза и напетост, отуда и долазе његове необичне речи у вези Косова – да се не боји ако на крају испадне да је за све он крив“.

Чини се извесним да економска логика није та која намеће потенцијално радикалне мере новоизабраног председника САД према Гренланду и Панамском каналу, које би могле отуђити савезнике и супарницима глобалног хегемона понудити још један добар аргумент за оспоравање лидерске улоге у свету

Оно што може да се констатује убедљиво и аргументовано да се тиранија и терор над Србима на Косову и Метохији од стране режима Аљбина Куртија перманентно спроводи. У ту сврху на један непристојан и безобразан начин од Срба се отимају приватни поседи као и објекти који пре свега служе за опште потребе српског становништва. По правилу се сва та отимачина своди у корист министарства полиције самопроглашене републике Косово.

Реално гледано, победа СНС на градским изборима није (пре)велико изненађење – мада јесте извесно изненађење њена претерана и, искрено говорећи, сумњива убедљивост, с једне, као и тотални дебакл већине „традиционалних“ опозиционих и парламентарних странака, с друге стране.