среда, 22. јул 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике
Рубрике
Коментар дана

Помпезна свечаност као покривалица за национално духоклонуће

Миладин Шеварлић   
уторак, 20. фебруар 2024.

Родољубивим читаоцима преостаје да се упитају: Да ли то владајући режим преко својих уредника дневних гласила поручује оно што антисрпски "запад" дугорочно прижељкује: "Збогом српско КиМ" & "Добро дошла АПВ са ЕКСПО 2027 у њиховој будућој чланици ЕУ"!?

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

„Политичка позадина“ једног - само наизглед - фудбалског пораза

Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 09. јул 2018.

И имам утисак да би распрострањена сумња да он лично има неке везе са овим московским фијаском Вучића могла коштати више него све опозиционе оптужбе за „диктатуру“, „аутократију“ и да је „издао Косово“ заједно.

 
Колумне Слободана Антонића

Из архиве - Зло се вратило, и шта сад?

Слободан Антонић   
субота, 23. април 2016.

Неко други ће направити организацију, окупити људе, направити план акције, повезати се са глобалним савезницима, извести револуцију, заменити стари систем новим – док ће они сами мирно да наставе да куцају на тастатури своје јуначке „ма-само-мотка-и-улица“ коментаре.

 
Политички живот

Побуњено друштво, ЕУ и лична власт Александра Вучића у Србији

Слободан Самарџић   
четвртак, 18. септембар 2025.

Док су у Унији те вредности најобичнији политички инструменти, па према томе заправо не-вредности или анти-вредности, у протестним кретањима Србије реч је управо о циљевима који повезују различите гране тог великог покрета. Зато од ЕУ не треба очекивати велику помоћ, већ пре данајске дарове

 
Преносимо

Најопаснија ствар је када потцените противника. Русија је све само не слаба, треба озбиљно схватити Путинов говор о „црвеним линијама“

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах   
уторак, 15. октобар 2024.

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах


Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."

Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.

Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?

Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.

Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.

Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено  је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.

Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не  постоје?

Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.

Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.

А црвене линије Кремља?

Процењивати  цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.

Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране. 

Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?

Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.

Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.

Ко је и како погрешио?

Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.

То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.

Како гледате понашање Русије?

Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу,  иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.

Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.

Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви  актери сукоба треба да ураде да  се рат оконча?

Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.

Кристина Лалић Спирковић

(РТ)

 
Културна политика

Наука, држава и привреда после пандемије

Стеван Станковски   
четвртак, 30. април 2020.

Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији

 
Економска политика

Хоће ли Тенисове свиње појести српске фармере или - зашто правила којих се немачки месар држи у Европи не важе и у Србији?

Ивана Павловић   
петак, 08. септембар 2017.

Влада Србије мора да објасни зашто је за војвођанске ратаре и сточаре добро да Тенис, уз двадесетак хектара намењених за фарме товљеника, закупи на 30 година и неколико хиљада хектара земље на којој ће узгајати житарице и тако истиснути локалне произвођаче сточне хране.

 
Документи

Споразум Београда и Приштине о енергетици и телекомуникацијама

Документи   
петак, 13. септембар 2013.

Биће успостављена група за спровођење, према потреби и уз помоћ ЕУ, ради израде нацрта једног потпуног акционог плана за спровођење споразума. Пуни процес спровођења ће почети након пријема писаног прихватања акционог плана.

 
Савремени свет

Како је Вијетнам два пута победио западне силе

Борислав Коркоделовић   
недеља, 11. мај 2025.

Можда и зато по вијентамским градовима велике групе школараца обилазе у дневним турама заплењене америчке тенкове, борбене авионе и хеликоптере и слушају војног водича како приповеда о херојској победи

 
Коментар дана

Застани мало, господине Курти!

Српско национално веће КиМ   
недеља, 28. јануар 2024.

И још једно, господине Курти, не постоји решење проблема на Косову без нас Срба, без обзира колико се Ви трудили да игноришете ту тврдоглаву чињеницу.

 
Културна политика

Десанка Максимовић је "тражила помиловање" - ја тражим одговорност

Урош Шуваковић   
недеља, 07. јун 2020.

Заиста је тешко немачком издавачу да штампа "Крваву бајку". Треба му се додворити и све препустити забораву кроз избацивање песникиње. При чему се комисија Анонимуса није довољно истакла - Милогорци су Десанку избацили из програма пре две године! И ушли у НАТО

 
Економска политика

Арапско улагање у пољопривреду - Након доласка инвеститора, добит Војне установе у Карађорђеву шест пута мања него што је била

Инсајдер   
четвртак, 07. септембар 2017.

Компанија Al Rawafed за коришћење 3.500 хектара државних ораница уплатила је 109.000 евра за 2015. и 216.000 евра за 2016. годину. Према истраживању Инсајдера, то значи да је након склапања пословно техничке сарадње са Al Rawafedом буџетски приход од тог земљишта, на годишњем нивоу, мањи и до шест пута.

 
Документи

Жалба грађана са севера КиМ због неовлашћеног достављања података и бирачких спискова Приштини

Документи   
петак, 13. септембар 2013.

 Незаконита достава података извршена је противно вољи грађана јер су се ти исти грађани на Референдуму одрзаном 15. Фебрура 2012 године изјаснили ''ПРОТИВ'' институција ткз. Републике Косово

 
Савремени свет

Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије - време ради против Вашингтона

Горан Николић   
уторак, 13. мај 2025.

Будући да је у овој фази тешко замислити решење за спасавање Трамповог образа и престижа САД-а, Ендрју Мерт сматра да би било изненађење ако би Пекинг направио значајније кораке да ублажи суштински колосалну грешку коју је Трампова администрација начинила са отпочињањем царинског рата

 
Коментар дана

"Редофобија"

Драгана Кањевац   
понедељак, 29. јануар 2024.

Хајде да ту постоје неки аргументи, као што је онај да би било боље да, уместо државних ваучера, послодавци исплаћују запосленима регрес за годишњи одмор, што би им се одбијало од пореза. Нее, лакше је размишљање по систему кеца и двојке, црно-бело, или јеси или ниси

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Косовски расплет и сметње на везама – зашто је „Лаки“ нервозан?

Ђорђе Вукадиновић   
среда, 13. јун 2018.

„Када ће Скупштина Србије коначно расправљати о Косову? Има ли релевантнијег места за ту расправу од овог дома, уз сво поштовање свих других места на којима се тзв. унутрашњи дијалог води?“ Ово питање које сам у више наврата постављао председнику-председници скупштине и владе упорно остаје без одговора.

 
Колумне Слободана Антонића

Унапређена капитулација

Слободан Антонић   
четвртак, 24. октобар 2013.

Та њихова „храброст“, наравно, друго је име за капитулацију. Капитулирали су у Бриселу и издали 60.000 севернокосовских Срба. Капитулирали су пред ММФ-ом и издали сиромашне, као и оне средњестојеће. Капитулирали су пред Хрватима за цигарете, капитулирали су пред Монсантом за ГМО... 

 
Политички живот

Петнаести септембар у Србаља – празник свега што немамо - ни јединства, ни слободе, ни националне заставе

Никола Танасић   
уторак, 16. септембар 2025.

Откако је 2020. године неформално унесен у календар, било је много речи критике на рачун новопеченог "Дана српског јединства, слободе и националне заставе"

 
Преносимо

Вулин или Ђурић - "Стратешка сарадња" Београда и Вашингтона, или "Северни ток" на српски начин

Никола Врзић   
петак, 20. септембар 2024.

Србија и САД потписали су ове среде у Вашингтону за сад тајни стратешки споразум о енергетици; тајни, али тајна је јавна утолико што је очигледно чија се стратегија овде примењује

 
Културна политика

О полупаној плочи и јавној имовини

Никола Танасић   
петак, 14. фебруар 2020.

Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“

 
<< Прва < Претходна 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Следећа > Последња >>

Страна 33 од 456

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер