Наставимо да гласно указујемо на глупости и подлости залагања за слепо слеђење колонијалних шина, ма са каквим оправдањем се то ради и ма из које кадровске кухиње долазило. И до стварних промена ће једнога дана ипак морати да дође.

Цена изгубљеног америчког утицаја биће знатна. Трамп, мислећи да су привлачност америчког тржишта и америчка војна моћ довољни да се друге државе повинују вољи Вашингтона, изоставља из једначине „меку моћ“, а то укључује могућност да се верује Америци као поузданом савезнику и трговинском партнеру

Коначну уцену – да Србија не може да постане чланица ЕУ нити да иде даље на европском путу док не прихвати фактичко признање Косова, Брисел ће по свему судећи уручити Београду у петак, два дана пред паралемнтарне изборе

 Чини се да су у Москви, у последње време, почели мало озбиљније да узимају упозорења да би им се и у Србији могла поновити невесела прича коју су на Балкану већ прошли са Ђукановићем и Црном Гором. Наредни дани и месеци ће показати да ли је то заиста тако и да ли ће руска политика на Балкану коначно престати да се врти у зачараном кругу неразумевања, немара, немоћи, корупције и мазохизма

Две државе немају никаквих територијалних зехтева, а у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, обе државе су спремне да свој територијални спор иунесу пред међународне правосудне институције

Ако би се избори расписали за догледно време, рецимо за крај ове или почетак идуће године, опозиција у Србији нашла би се у прилично незгодном положају

Не знам који су стварни мотиви Вучића да Србију гура у пројекат који нема ни зрно оправдања за катастрофалне последице које носи, али видим да он то чини на начин који га раскринкава као непријатеља земље и нације на чијем је челу.

О дометима овог глобалног феномена најбоље сведочи његова српска културна рецепција. У сцени у којој Ноћни Краљ са осмехом пркоси баражу змајевске ватре виђен је Александар Вучић који пролази кроз протесте „1 од 5 милиона“

Оног тренутка када би грађани запада сазнали и када би та информација била свима доступна, да фармацеутска индустрија хоће 2.000 милијарди ( то је двоструко више од бруто друштвеног производа Шпаније) нето профита од једног лека и да њихове државе то штите и подржавају, та друштва би се распала. 

И тако, у нашим медијима, ходници времена зјапе отворени. Једино што из њих не излазе Леониде или Аристотели, Обилићи или Пупини, него Јуде и Херострати, Минхаузени и Борџије, а све праћени правим хунско-вандалским башибозуком.