Kao narod smo onemoćali i skoro potpuno izgubili sposobnost samoodbrane. Ali, nikako ne bismo smeli da Drugoj Srbiji dopustimo još jedan bezobrazluk: svojatanje 9. maja, Dana pobede. Pobede za koju je srpski narod, kao i za mnoge ranije, položio stotine hiljada života.

Zapadni saveznici nisu lovili Miloševića, Huseina i Gadafija zbog njihove loše, već zbog njihove ispravne politike. Sva trojica mogu biti posmatrani kao simboli različitih verzija “diktature za razvoj”.

Dve su osnovne teze koje su zastupljene u napadima na crkvu: Prva je da je Crkva odvojena od države, i da se ne sme mešati u državne poslove; a druga da se vlast ne sme napadati, pa još da Crkva mora da se moli za one koji su na vlasti, kako glasi jedna crkvena zapovest. 

Našlo bi se u državnom budžetu para za radnike „Partizana“ kad ih je već bilo i ima za foke, žirafe, donacije NVO i slične važnije stavke koje su javnosti ostale skrivene. Međutim, razlog zbog kojeg to država (odnosno Vlada) ne čini je presedan koji bi se time stvorio.

Iako je metod lonca za topljenje (melting pot), uspeo u SAD (uz istrebljenje Indijanaca), činjenica je da mnoge evropske zemlje imaju milenijumsku istoriju, kulturu, običaje i jasno izgrađen nacionalni identitet – što svakako nije bio slučaj sa SAD u vreme stvaranja države.

Medijski pogled na susret Putina i Nikolića je međutim bio sasvim drugačiji. O razgovoru dva predsednika najveće agencije su prosto napisale nekoliko informativnih rečenica o dogovorima, ili kako su prekinuli pregovore da bi čestitali imendan ruskom Patrijarhu

Nije isključeno da su kreatori globalnog javnog mnenja pohitali da iskoriste pojavu novog oblika gripa, kako bi ljudima skrenuli pažnju na to da je glava na ramenima najvažnija, i kako bi im ukazali da samo njihove „dobre vlade“ i „društveno odgovorne“ farmaceutske kompanije mogu da ih spasu od opakih bolesti.

Mada Putin nije pominjao prezimena novih lidera, činilo mi se da je želeo da dobije to pitanje i da govori o tome zašto se oni ne pojavljuju. Tu se ne radi samo o tome da je on najsnažniji političar.

Zato nas, čak i bez Kosova, ista ona (evropska) logika koja je dovela do briselske amputacije bez anestezije, navodno u ime „evropske budućnosti“, može udaljiti i od demokratije i od zamišljene Evrope i od boljeg života.

Udar po Dobrici i njegovom levičarskom „patriotizmu“ može se dovesti u vezu i sa kampanjom koja se vode protiv predsednika i ministra spoljnih poslova. To, naravno, nikako ne znači da su Ćosić, Tadić ili Jeremić zaista nacionalno opredeljeni ljudi.