Ne mogah pa i danas ne mogu čudom da se načudim kako novu podelu – novu nesreću prihvatiše „Srbi sa severa Kosova“, i kako se „legitimni“ predstavnici „Srba sa severa Kosova“ olako odrekoše svoje braće Srba koji žive južno od Ibra.

Zašto predsednik Jugoslavije kojoj rat nije bio objavljen (ako nije!) nije odmah podigao ruke u vis i podneo međunarodnom sudu žalbu za nelegalno bombardovanje zemlje? Zašto odgovorni ljudi na pozicijama na RTS-u koji nisu imali nameru da dolaze na posao nisu dali ostavku kada je rat počeo?

Ako se osvrćete na ovakav zločin, u kojem je direktan počinilac (NATO) imao neljudsku, izopačenu pomoć onoga ko bi trebalo da je žrtva (Milanović), ne smete da štedite nijednog učesnika. Ko je više kriv? Suludo pitanje, jer je bilo ko od njih dvojice mogao vrlo lako da spasi živote nesrećnih radnika.

Aktivisti smatraju da bi vojne vlasti mogle da iskoriste nastavak vanrednog stanja da se obračunaju sa popularnim disidentima koji se protive vojnoj vladavini, a s druge strane, vojne vlasti nemaju mnogo obzira prema ljudima koji su izneli proteste.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Rasizam i fašizam su metode delovanja, a ne stavovi i mišljenja. Oni se ispoljavaju upravo kada neko izuzetno moćan i uticajan počne naglas da grmi kako su ugrožene temeljne vrednosti civilizovanog sveta, čiju perjanicu predstavlja upravo on sam, sa svojom državnom aparaturom i ratnim arsenalom.

Kada se sve sabere i oduzme, ispada da se politika čiji je cilj bio da se Turska u geoenergetskom smislu nametne kao alternativan i politički prihvatljiv pravac, podržana od SAD zdušno koliko i pitanju učlanjenja u Evropsku uniju, našla pred zidom.

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema.