Sudeći po izvodima iz knjige, Ana Di Leljo bukvalno otima kompletan kosovski mit iz srpske baštine i premešta ga u širu balkansku i užu albansku. Čak je i Muratov ubica Miloš Obilić predstavljen kao albanski vitez Miloš Kopilik!

On samo drami i pokušava da izazove opšte sažaljenje, eto. Ali ovaj narod se još ni bivšem predsedniku nije sažalio, a od njegove tragične smrti u zarobljeništvu je prošlo već 7 godina.

Blizak vlastima (ili makar američkoj ambasadi) u Sofiji, našao se tu neko ko zaista priznaje nezavisnost Kosova, ko je zbunjenim Bugarima objasnio da to što je raspisano za Čekuom nije prava poternica, već zaostatak miloševićevskog šovinizma od kojih nisu još lustrirane sve institucije u Srbiji.

Suđenje u Maksi procesu održano je u sudnici u bunkeru, koji je imao čak i protivvazdušnu odbranu. Takođe, u velikoj opasnosti nalazio se i glavni svedok Tomazo Bušeta. To najbolje pokazuje podatak da su pre suđenja ubijena njegova dva sina, zet i drugi brojni članovi njegove porodice.

Ako se novinar suzdržava kako ne bi "potkopao šanse" neke stranke, onda on više nije novinar. Njegov posao više nije izveštavanje, nego propaganda. Onog momenta kad su pristali da ćute zarad dobra LDP, izgubili su svaki profesionalni kredibilitet.

Mi smo za njega narod ubica i terorista. To je Guzenbauer već svima objasnio i on nema šta tamo više po belom svetu da objašnjava. On je taj deo promocije Srbije obavio potpuno volonterski i besplatno! Ali sada za ovaj deo promocije takve Srbije u samoj Srbiji, e to ne može besplatno, to ipak moramo mi da platimo!

Neobično objašnjenje državnog sekretara Homena, da će 900.000 dolara biti vraćeno narodu zaplenom imovine stečene kriminalom (PIK Zemun), posebna je priča. Narodu mora da se vrati i novac PIK Zemun-a i 900.000 dolara plaćenih za odštetu Štajnhauerima. To je račun za prvake.

Ovih dana istorija se ponavlja. Skupštinom Beograda ponovo rukovodi Zoran Alimpić, koji ponovo odugovlači sa zakazivanjem sednice, i u svom maniru govori da ,,ima vremena'' do krajnjeg roka. Takva nemogućnost formiranja sednice jedan je od argumenata koji se koristi da bi se pokazala nesposobnost gradske vlasti. 

Izgleda da je u drugosrbijanskim medijima o Srbima i Srbiji moguće napisati najveće gadosti, pa čak i pozivati na "denacifikaciju" uz pomoć "snajperista" i "gradske gerile", kao  i "pripremu oslobođenja Vojvodine od srpske okupacije", a da to nikoga ozbiljno ne uznemiri.

Treba istaći da nisu svi narodi sa istim oduševljenjem stali u odbranu okupirane Jugoslavije. Neki nisu imali simpatija za jugoslovensku ideju i zajedništvo. Oni su posle kapitulacije Kraljevske Vojske i okupacije zemlje iskoristili priliku za ostvarenje svojih nacionalističkih težnji.