Politička javnost u Republici Srpskoj, kako vidimo, ne prihvata diktat, prinudu i politiku svršenog čina, ma od koga i ma u čije ime dolazila. Takvi oblici komuniciranja vraćaju nas u XIX vek i potpuno su neprimereni vremenu u kome živimo.

Za ovog austrijskog najpre državnika, a onda i biznismena, govori se i kako je svojevremeno lobirao za priznavanje albanske republike na Kosovu, a što je, po njegovom dolasku u našu zemlju, kod mene, kao tipičnog Srbina Balkanca, izazvalo i nedoumicu i mučninu.

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, jeste otcepljenje Vojvodine od Srbije.

Očigledno je da se ova grupacija privrednika-političara ne bavi samo ekonomskim problemima već su oni i odlučujući faktor u donošenju političkih odluka: sastavljanju postizbornih koalicija, određivanju povoljnog trenutka za održavanje izbora, finansiranju stranaka i kontroli medija.

Jedan značajan deo naše političke elite posle oktobarskih promena, neki iz naivnosti, drugi iz ličnih interesa, a treći iz lakoumnosti i neznanja, bio je fasciniran Vašingtonom, Briselom, Berlinom, Londonom, pa i Moskvom.

Nije li naivno verovanje da će prosečan srpski glasač progutati vize umesto hleba i Tomislava Nikolića u evropskom ruhu? Izgleda da nije – teško pamtimo, lako zaboravljamo, sužene su nam mogućnosti, a i ovde se brzo smrkava. 

Možda se u slučajevima gospode Dačića i Vučića radi o čistoj religijskoj spoznaji? Iz istorije i religije su poznati takvi primeri.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Šta se onda može učiniti? Može se naprosto ustati od stola i saopštiti partneru da više u toj i takvoj igri ne učestvujemo! Jedna je rečenica, to jest čvrsta i rezolutna odluka dovoljna da se izađe iz košmara večitog ponavljanja i recikliranja pritisaka, ucena, uslovljavanja i otimanja.