Prema svim istraživanjima preko 80% građana Srbije je protiv otuđenja Kosova i Metohije. Volja naroda je na strani odbrane državnih i nacionalnih interesa i to je činjenica koje se Vučić plaši

Stil pisanja Jovane Papan vrcav je i duhovit, tako da ne primetite da ste sa pitkim štivom “popili” i mnoštvo referenci – knjiga, istraživanja, analiza. Humor u tekstu funkcioniše i kao poruka – skidanje teme roditeljstva sa ušećerenog, sentimentalnog prestola.

Istina, sve manja raspoloživost radne snage, koja će doći do izražaja dvadesetih godina ovoga veka kada će stopa nezaposlenosti izvesno pasti ispod proseka EU, prirodno podstiče rast produktivnosti rada.

Mi ćemo ovde nastaviti da slobodno mislimo – „ni po babu, ni po stričevima“. Ovo je sajt za političko mišljenje, za kritičku analizu ovdašnje i svetske politike. Nismo se bojali da kritikujemo Miloševića 1995, Đinđića 2001, „drugu Srbiju“ 2003, a Tadića 2008. – onda kad su bili najmoćniji.

Prema novoproklamovanim pravilima Evropske komisije, za ruskog državljanina je rizično da u EU uđe i sa telefonom, a kamoli sa automobilom! Jer se svako prenošenje preko granice za lične potrebe automobila, prikolice, telefona, laptopa, pa čak i kozmetike, nakita i toalet papira (!) danas, prema EK, može tumačiti kao izvoz

 Netransparentnost odnosno, konsekventno, odsustvo relevantnih informacija je verovatno razlog što ni pristalice ni kritičari nisu do danas predstavili neku sveobuhvatnu i detaljnu analizu postojećeg sistema stranih investicija.

Očigledno je da u ovom trenutku vlast zaista „može šta hoće“. Ali nije sasvim izvesno da li će moći i dokle hoće. Zapravo, ono što u svemu ovome najviše iritira jeste elementarno vređanje inteligencije i jedna sveopšta tabloidizacija i infantilizacija – da ne kažemo, „kimdžongunizacija“ – političkog života

Ta potreba da se prljavom činu klevetničkog udara na nečiji ugled i autoritet, posle više od godinu dana, da dignitet „teorijskog razlaza“ svedoči o nečijoj nečistoj savesti i potrebi da se izvrši naknadna racionalizacija jednog očigledno sramnog dela, i to prema onima koji su vas (obojicu!) samo dobrom zadužili.

Veoma različiti odgovori Kine i SAD na rat u Ukrajini ukazuju na razlike u razmišljanjima Pekinga i Vašingtona. Kinesku perspektivu dele mnoge zemlje, posebno na „Globalnom jugu“, koje ne veruju u tvrdnje Zapada da podržava poredak zasnovan na pravilima i koje smatraju da Bela kuća selektivno primenjujesvoje norme (napad na Irak 2003. je dobar primer)

Investicijama se „u zube“ nije gledalo, te su teme poput zaštite životne sredine, prava radnika i tržišnih uslova poslovanja bile slabo zastupljene, kako u odnosima država sa kineskim kompanijama, tako i u javnom mnjenju