Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realan uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU!“

Katarani navijaju za Saudijce, Saudijci za Tunišane, Marokanci za Katarane i svi zajedno su na stadionima nose zastave Palestine, zajedničkog imenitelja patnje arapskog sveta

„Kada će Skupština Srbije konačno raspravljati o Kosovu? Ima li relevantnijeg mesta za tu raspravu od ovog doma, uz svo poštovanje svih drugih mesta na kojima se tzv. unutrašnji dijalog vodi?“ Ovo pitanje koje sam u više navrata postavljao predsedniku-predsednici skupštine i vlade uporno ostaje bez odgovora.

Ukratko, izdaja je za ustanove normalnog društva poput kancera. Naprosto, ne možete „samo malo“ suspendovati Ustav, izigravati zakone, kontrolisati i korumpirati medije, ustupati narodnu/državnu imovinu strancima

Sada nam naši stari „saveznici“ iz dva  svetska rata i veliki prijatelji i pokrovitelji A. Vučića ispostavljaju ultimatum da će nas primiti u redove Evropske Unije jedino ako (uz sve ostale mnogobrojne uslove) konačno priznamo nezavisnost tzv. kosovske državnosti i time sebi otvorimo evro-atlantsku perspektivu

 Izdajnička politika predsednika Srbije biće na pravi način razotkrivena i obelodanjena tek posle njegovog silaska sa vlasti

Stoga bih iskoristio priliku da svim domaćim — a i ruskim (jer ima ih koji ovo čitaju) —„zvezdičarima“ i „kockičarima“, kulturtegerima i bontondžijama, guruima javnog morala, „budifincima“ i „kaosavnormalansvećanima“ poručim da se sete reči Miloša Crnjanskog iz „Druge knjige seoba“, a posvećenih baš jednom „kultivisanom Srbinu“ koji je sticajem okolnosti kultivisanjem postao upravo Rus: NE VERUJ SRBINU KOJI NE PSUJE! 

 Strane direktne investicije ne mogu i ne smeju biti osnova razvoja naše ekonomije. Savet stranih investitora ne može i ne sme biti organ koji zahteva izmene zakonskih propisa i donošenje ekonomskih mera.

Pa čak i on zna da ga ta reč neće ostaviti na miru – ma šta da mu kažu njegovi drugosrbijanski pajtaši, njegovi medijski čankolizi i njegova kvazi-nacionalna inteligencija. Otuda mu nervoza i napetost, otuda i dolaze njegove neobične reči u vezi Kosova – da se ne boji ako na kraju ispadne da je za sve on kriv“.

Zato je jasno da malezijska vlada želi da ostane po strani geopolitičkog sučeljavanja Kine i SAD u Južnom kineskom moru i, uprkos pritisku Zapada, održi snažne ekonomske odnose sa Pekingom, koji joj pružaju priliku za razvoj i tehnološku transformaciju privrede i povećanje standarda stanovništva