Prema dokumentima koja su se pojavila u javnosti novembra 2007. Vojni sud u Gvantanamu tereti ga da je predvodio odred boraca u Avganistanz za vreme bitke kod kod Gora Bore, kao i za saradnju sa nekim poznatim teroristima koji su već osuđeni na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje.

Srbija se, nesumnjivo, mora pripremiti za kompromisno rešenje koje podrazumeva odgovarajuće ustupke. Za Srbiju bi, iako to niko ne nudi, verovatno najgore rešenje bilo da joj OUN vrati Kosovo pod njenu punu jurisdikciju...

Globalističke ustanove su se već unervozile zbog visokih rezultata na skalama koje upravo pokazuju stras-testovi privrednih bilansa banaka, testova koje upravo sprovodi Evropska centralna banka.

U celoj priči Caneta Subotića ima nekoliko šupljih mesta. Izgleda nelogično da Subotić u trenutku kad mu država popisuje i pleni imovinu, sam, telefonom, na televiziji, prijavljuje da ima imovinu, makar ona bila u rukama Miškovića i Beka, vrednu 50 miliona evra.

Savremena evrokratija – doslovno moć evra – pojavljuje se kao spoj monetarne i društvene vladavine birokratije i tehnokratije EU i, kao takva, udaljena je hiljadama svetlosnih godina od svega pomenutog ili, preciznije, od političko-filozofskog, istorijskog, kulturnog i civilizacijskog pojma Evrope.

Momo Kapor je bio od onih ljudi koji ne mogu da ostare i ostao je mladić i u svojoj 73. godini. Smrt je odnela ono što je njeno. Dokopala mu se tela, ali njegovom delu nije naudila nego ga učinila još vidljivijim i neponovljivijim nego što je bilo.

Kraj njegove političke karijere došao je, po sopstvenom priznanju, slučajnom greškom, za šta je od građana zatražio oproštaj. Prihvatio je mladog političara Mihaila Sakašvilija za saveznika, pokušavajući da ,,kultiviše mlađariju’’. Ali, mladi vuk je ubrzo nadmudrio, pobedio starog lisca tokom ,,revolucije ruža’’.

Kada je Frane Barbijeri izbacio Momu Kapora iz NIN-a jer je, tobože, došao kraj „autorskog novinarstva“, mi, novinski žutokljunci iz beogradskog bermudskog trougla, a koji smo o ulasku u NIN sanjali, u težak očaj smo pali. Jer, ako u NIN-u više nema mesta za Momu Kapora, čemu onda naša slabašna nadanja.

Izveštaji koji stižu iz Slavjanska govore da ukrajinske vlasti hapse sve muškarce starosti od 25 do 30 godina ne proveravajući da li su se borili na strani proruskih snaga ili ne. Postoji ozbiljna opasnost od akcija pripadnika Nacionalne garde spremnih da krenu i da sprovode akte odmazde.

Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju.