Nije se Agencija ovoliko razradila iz principijelnih razloga. Nikakva razvojna strategija nije stajala iza ove naše privatizacije. Njoj su se na sav glas protivili liberalni ekonomisti. Kao, neka tržište odluči ko će da opstane, a ko da bude upokojen.

Pokušaji militantne grupe da se proširi na Jordan slede regionalnu geopolitičku logiku. Nakon što se probila u Irak i pošto već kontroliše značajne delove sirijske teritorije, džihadistička grupa može pokušati da se probije u Hašemitsku kraljevinu iz dva pravca.

Sve mi se, dakle, čini, da kao tobož jurimo tog Šarića, a da je hajka na nekog sasvim drugog, nekog ko stoji iznad njega, nekog ko mu je dao dozvolu to da radi, nekog ko ga sada štiti, nekog ko je za njegov biznis vezao svoju politiku. A prateći taj trag stižemo do Mila Đukanovića.

Britansko povlačenje iz EU ne bi samo narušilo tezu da je formiranje EU istorijska neminovnost, već bi izmenilo i unutrašnju hemiju Unije. Nemačkoj bi pripala pozicija hegemona koju ona ne želi i to bi podrilo slaganje unutar EU. Francuska bi podređenost mogla još teže izdržati.

Scena je bila impresivna, bolja od masovki iz „Hrabrog srca“ – posle te fenomenalne tuče pod zaštitom Uneska, kung-fu monasi iz Šaolina neće više imati potrebe da nastupaju u Sava centru i naplaćuju skupe ulaznice. Oko čega su se tukli? Pa, oko svega pomalo.

Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je otpravnika poslova libijske ambasade i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju informacija o petorici Srba, navodno uhapšenih kod Tripolija. Ali nije došlo ni do kakvog konkretnog odgovora.

Da bi se spasla Evropska unija pre svega je potreban rast. Međutim, njega godinama nema, ali godinama nema ni izgleda da se postigne rast, iako su primenjeni „podmukli statistički trikovi da bi se prikazao rast, kao što je uključenje prihoda od prostitucije i šverca u obračun BDP-a“.

Političari u Vašingtonu treba da pogledaju stvarnosti u oči jer je svet ušao u novu epohu koju stručnjaci već nazivaju „postameričkom”. Šta to praktično znači?

Prvo, granica za kamione hoće biti deblokirana, ali samo zato što je Srbija priznala kosovske ADR sertifikate, što je od samog početka i bio uslov Prištine za skidanje blokade.

Stanko Subotić je optužio Tadića da je, zarad interesa Miškovića, Beka i još nekih ljudi iz svog okruženja odlučio da svoju funkciju zloupotrebi zbog obračuna s njim, jer su ga „Beko i Mišković ubedili da je opasan za njega i da po svaku cenu treba da ga unište“.