U svom pohodu na glasove Srba koji su još preostali na našem Kosovu i Metohiji premijer Aleksandar Vučić nije našao za shodno da jednom rečju spomene najočitiji primer kršenja ljudskih i građanskih prava koji se odigrvao tokom suđenja i bespravnog utamnjičenja Olivera Ivanovića.

Vikiliks nam tako potvrđuje da su naši lideri ništa drugo nego politički paraziti koji u ovakvom sistemu zapravo jedino i mogu da žive i da razvijaju. Uz retke izuzetke oni se pojavljuju kao ljudi bez principa i morala, koji ne postavljaju nezgodna pitanja.

Rezultati vladavine Aleksandra Vučića ni po čemu nisu dostojni pohvala. Reč je o teškim i sve težim porazima od kojih su smanjenje plata i penzija, predaja Kosova i Metohije albanskim separatistima, evrofundamentalizam, uvlačenje NATO-a u Srbiju, osiromašenja građana, učešće u koruptivnim projektima na vodi ili na kopnu

Osiono ponašanje vojnika KFOR-a jasno pokazuje da njihov mandat nije da sačuvaju živote i imovinu svih građana na teritoriji Kosova i Metohije, već su se ovim brutalnim iživljavanjem stavili na stranu Prištine.

Da li danas, bezmalo četvrt stoleća otkako je osnovan i nakon svega što nam je isporučio kao rezultate svoga poslovanja, možemo biti sigurni da upravo to nije bio jedan od značajnijih stvarnih ciljeva misije tribunala?

U Crnoj Gori je srpski narod diskriminisana kategorija, a vlasti smatraju da je to sasvim normalno. Nažalost, o tome niko ne vodi računa, osim predstavnika Srba u Crnoj Gori: u političkim partijama i srpskim NVO. Nedavno su i rezultati popisa brutalno pokradeni, tako da je broj Srba smanjen za 5-6%.

Ali ove ljudsko-pravaške organizacije su napustile ovu osnovnu ulogu u funkcionisanju građanskog i demokratskog društva ali i nevladinopg sektora jer su okrenute para-političkom delovanju koje sledi jasno određene ideološke ciljeve.

Ne bi trebalo da nas mnogo iznenadi izjava Jadranke Kosor. Ono što bi zaista trebalo da nas zabrine jeste nepostojeća reakcija aktuelne srpske vlasti koja je mogla da ovako olako pređe preko izjave hrvatske premijerke.

Stav ruskog ministarstva inostranih poslova je kristalno jasan, ali - kao što se može i očekivati - izrečen uzdržanim, diplomatskim rečnikom. Komentatori, analitičari i pojedini politikolozi su otvoreniji i bez dlaka na jeziku.

Ako Tadić ne prihvati zahteve Merkelove, rezime njegove politike će, pošto izgubi vlast, pre moći da se iskaže kao „ni Kosovo ni Evropa“, odnosno biće to i njegov istorijski poraz.