Ko su glavne trošadžije, a ko glavni dužnici-ovisnici jasno je kao dan. I koliko bi njih koštalo ukoliko bi država Srbija naprasno počela da vodi razumnu ekonomsku politiku sebi u korist. Koštalo bi ih tako mnogo da kreatori te politike ne bi bili ni lično bezbedni.

Zbog svega ovoga, one zemlje Evropske unije koje sebe smatraju ,,gazdama’’, starijim i uspešnijim, gledaju na novajlije iz istočnih zemalja kao na bedne rođake koje za sada treba držati na grbači. Ali u konačnom svođenju računa, gledano u geopolitičkom smislu, ,,gazde’’ će ipak biti na dobitku.

Ispostavilo se da se temelji za stubove visoke politike grade u svom dvorištu i u najbližem komšiluku. Evropa, Amerika, Rusija i Kina, kako to gordo zvuči, ali ovde se radi o rvanju u balkanskom blatu.

Janukovič je nastavio da traži balans u odnosu na pridruživanje EU i sa druge strane Carinskoj uniji, a tek kada je ova prva opcija bila skončana sa izuzetno neprihvatljivim posledicama po ekonomiju i poziciju Ukrajine, on se u novembru odmakao i nešto više opredelio za saradnju sa Rusijom.

Sve izgleda kao režiran rijaliti šou-program u kome je navodna „spontanost“ učesnika poželjna, jer podiže gledanost, ali nikako ne utiče na krajnji ishod pobednika. Kako danas stvari stoje, i laiku je jasno da u tom šou-programu Srbija gubi sve.

Jasna je povezanost sveopšte borbe za resurse širom planete i događaja na Bliskom istoku, a ponajviše u Siriji, zemlji potonuloj u surovi rat čiji će ishod po mnogo čemu biti presudan ne samo po budućnost Bliskog istoka.

Budžet za 2010. godinu pretpostavlja zamrznute zarade svih koji rade u državnom sektoru. Odustalo se samo od njihovog smanjenja, odnosno “oporezivanja” zarada većih od 40.000 dinara. Podsećam, ova mera nije uvedena za ceo javni sektor, već samo za državnu administraciju.

Ogromna većina medija na Zapadu izveštavala su zlonamerno o ceremoniji otvaranja igara u Sočiju. Nepristrani, objektivni posmatrač mogao je malo da sazna o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, i uopšte o Rusiji, a mnogo o njima, o Zapadu i njihovoj patološkoj mržnji prema ruskom narodu i Rusiji.

SAD su sve vreme bile deo problema na Kosovu. Mi treba odande da se povučemo. Trebalo bi da obezbedimo vojnu podršku, ali politički sve treba da prepustimo Evropljanima, jer su SAD uprljale ruke ne tretirajući sve aktere kosovskog zapleta podjednako.

Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak ali ostvarljiv zadatak što su događaji iz proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima mnogo su doprineli procesu razdora.