Otopljavanje odnosa Nikolića sa EU čini se realnijim kada se u obzir uzme da Tadić i DS sada gube privilegovan položaj koji su pre predsedničkih izbora 2008. godine uživali među srpskim pristalicama i zastupnicima Zapada.

Putin i Porošenko različito su ocenili razgovore u Minsku. Dok ih je ruski predsednik uzdržano, ali pozitivno ocenio, Porošenko ih je okarakterisao kao komplikovane i teške. Otkud takve različite ocene? Pa otuda, kaže Nikonov, što Rusija ima povoljniju poziciju i ne istupa kao podređena, već nadmoćna strana. 

Ako sutra Dojče telekom postane vlasnik domaćeg Telekoma, nije loše znati da je (kombinovano) državno učešće Nemačke u Dojče telekomu oko 32 odsto. Na ovaj način, nemačka država je najveći pojedinačni akcionar i može kontrolisati sve što se u toj kompaniji događa.

Ozal je iskoristio jezik islamske kulture kako bi otvorio vrata i prihvatio Kurde. Tursko otuđenje od Evrope sledilo je vojni državni udar 1980. To je omogućilo Ozalu da razvije ekonomske veze sa istokom Turske. On je takođe postepeno osnažio posvećene mislimane unutrašnje Anadolije.

Tito je voleo život. Nije prisvojio nijedan dinar i nijedan od mnogobrojnih poklona koje je dobijao od inostranih šefova država. Sve što je imao ostalo je bivšim jugorepublikama. Negovao je svoj kult ličnosti, ali je njegova ličnost bila jača od njegovog kulta.

Još jedan borac protiv politike ugnjetavanja i uvođenja zoni zabrane letenja je uklonjen sa svetske scene. Agencija AP je prenela da je ovo prvi put da neko od američkih lidera otvoreno kaže da Gadafi treba da bude ubijen.

 Da bi Srbija vratila ponos i dostojanstvo, neophodno je osuditi izdaju Krajine 1995. kao najsramniji čin nekog srpskog državnika u istoriji, jer je tim činom – mirno posmatranje kako duplo slabija država ubija i proteruje tvoj narod – zapravo obesmišljeno postojanje srpske nacionalne države

Izveštaj Vlade je narodnim poslanicima poslat na kućne adrese, a jedan ili više njih su očigledno bili mišljenja da za njega treba da sazna i javnost, a vlasti sada nastoje da saznaju identitet poslanika koji im je izveštaj prosledio.

Pre svega, vlade nema zato što čoveku od koga – barem u političkom smislu – zavisi sve u Srbiji takvo stanje najviše odgovara i najviše mu se sviđa. Ništa se ne dešava, sve stoji, sve su oči uprte u njega, svi ga vole, dodvoravaju mu se i čekaju šta će on uraditi. Hoću da kažem, pre nego što pređemo na one, nazovi, ozbiljnije razloge, postoji ovaj psihološki i on nipošto nije zanemarljiv