Jedna od njegovih glavnih tema je obrušavanje na svaku kritičku primedbu jer on kritiku može da trpi ali ne i laž, zato je i izrekao seriju optužbi i diskvalifilkacija svima koji dovode u pitanje njegovo ružičasto viđenje socijalne i političke sitaciju u Srbiji.

Brisel otvoreno traži da se Srbija odrekne severa KiM i de fakto prizna kosovsku tvorevinu, a Beogradu velikodušno ostavlja pravo da i dalje, ako želi, poput Kalimera, uzvikuje „nepravda“ – dok ispunjava jedan po jedan uslov.

Razvoj situacije ne obećava ništa dobro u narednom periodu, Zapad je zagrizao i neće popustiti. Događaji se razvijaju velikom brzinom, što otežava praćenje i realno procenjivanje situacije na terenu. Mnogo je stranica napisano o međusobnoj ekonomskoj zavisnosti EU i Rusije i kome bi ekonomske sankcije nanele više štete.

Dugujem izvinjenje onima koji se na NSPM oglašavaju smislenim i konstruktivnim zapažanjima, što sam njihove komentare preširokom generalizacijom strpao u kategoriju „e-đubreta“. Ali nisam sasvim ubeđen da sam pogrešio generalnom osudom komentara na internetu. Izuzeci samo potvrđuju pravilo.

Uoči referenduma, oglasio se novi lider na Krimu Sergej Aksjonov koji kaže da posle referenduma na poluostrvu neće biti nikakve reprivatizacije. Ako se birači izjasne za pripajanje Rusiji, svaki građanin će sam odlučivati da li će zadrzati ukrajinski ili tražiti ruski pasoš. 

Na delu je pokušaj relativizovanja događaja. Međutim, odnosi unutar Evrope se po tom pitanju kristalizuju i Srbija neće moći da izbegne neke svoje obaveze. Ne samo za nas, nego i za Evropu je veoma važno da Srbija donese Rezoluciju o Srebrenici.

Rusija to ni u kom slučaju ne bi smela da dozvoli jer bi razmeštanje sistema protiv raketne odbrane i lociranje baza ratnog vazduhoplovstva u Ukrajini na najdirektniji način ugrozilo rusku bezbednost.

„Kvalitet“ komentara nije samo problem NSPM, već i interneta uopšte. Anonimnost ih oslobađa straha od odgovornosti, a teoretski neograničena publika pruža priliku da „i oni budu neko“. A najlakše je „biti neko“ pljuvanjem po boljima od sebe.

U vazdušnim udarima u Avganistanu, Iraku i Jemenu, korišćeni su dronovi sa ofanzivnim kapacitetima tipa ''MQ-1 Predator'', ''MQ-1C Sky Warrior'', i ''MQ-9 Reaper'', svi proizvedeni od strane DŽeneral Atomiksa. Svi ovi dronovi mogu da se održavaju u vazduhu na visini od preko 7,500 metara skoro 40 časova.

Odžačkih 9,2 odsto DSS-a, osim što je podvig, jeste, verovatno, i tačka vododelnica između dve epohe ove partije. Između epohe letargije, izolacionizma, samodovoljnosti, autizma, mrzovoljnosti i inertnosti, i, iznenada ukazane, a poslednje, šanse.