Правни статус Србије је при томе такође веома важан. Насупрет ономе што се често код нас спомиње, неки статус близак ЕУ је важан. Пријему Србије у ЕУ само може да допринесе укидању Србији виртуелног статуса неправне државе, који јој је био наметнут крајем деведесетих година.

Брисел отворено тражи да се Србија одрекне севера КиМ и де факто призна косовску творевину, а Београду великодушно оставља право да и даље, ако жели, попут Калимера, узвикује „неправда“ – док испуњава један по један услов.

Развој ситуације не обећава ништа добро у наредном периоду, Запад је загризао и неће попустити. Догађаји се развијају великом брзином, што отежава праћење и реално процењивање ситуације на терену. Много је страница написано о међусобној економској зависности ЕУ и Русије и коме би економске санкције нанеле више штете.

Дугујем извињење онима који се на НСПМ оглашавају смисленим и конструктивним запажањима, што сам њихове коментаре прешироком генерализацијом стрпао у категорију „е-ђубрета“. Али нисам сасвим убеђен да сам погрешио генералном осудом коментара на интернету. Изузеци само потврђују правило.

Уочи референдума, огласио се нови лидер на Криму Сергеј Аксјонов који каже да после референдума на полуострву неће бити никакве реприватизације. Ако се бирачи изјасне за припајање Русији, сваки грађанин ће сам одлучивати да ли ће задрзати украјински или тражити руски пасош. 

На делу је покушај релативизовања догађаја. Међутим, односи унутар Европе се по том питању кристализују и Србија неће моћи да избегне неке своје обавезе. Не само за нас, него и за Европу је веома важно да Србија донесе Резолуцију о Сребреници.

Русија то ни у ком случају не би смела да дозволи јер би размештање система против ракетне одбране и лоцирање база ратног ваздухопловства у Украјини на најдиректнији начин угрозило руску безбедност.

„Квалитет“ коментара није само проблем НСПМ, већ и интернета уопште. Анонимност их ослобађа страха од одговорности, а теоретски неограничена публика пружа прилику да „и они буду неко“. А најлакше је „бити неко“ пљувањем по бољима од себе.

У ваздушним ударима у Авганистану, Ираку и Јемену, коришћени су дронови са офанзивним капацитетима типа ''MQ-1 Predator'', ''MQ-1C Sky Warrior'', и ''MQ-9 Reaper'', сви произведени од стране Џенерал Атомикса. Сви ови дронови могу да се одржавају у ваздуху на висини од преко 7,500 метара скоро 40 часова.

Oџачких 9,2 одсто ДСС-а, осим што је подвиг, јесте, вероватно, и тачка вододелница између две епохе ове партије. Између епохе летаргије, изолационизма, самодовољности, аутизма, мрзовољности и инертности, и, изненада указане, а последње, шансе.