Po svemu što je međunarodno-pravno relevantno, slučaj Kosova nije i ne može nikakav jedinstveni slučaj. Oni koji tvrde da je ovo jedinstven slučaj implicitno tvrde da Srbi i Albanci nisu ljudi pa se na njih ne odnosi ono što se odnosi na druge ljude.

Starogrčko insistiranje na mjeri bilo je plod mudrosti, a prelaženje granice prave mjere stvari se nazivalo hibrisom. Hibris se po pravilu plaćao propašću, i to propašću epohalnih razmjera. Mi smo da nas svi svjedoci kako Njemačka u Grčkoj prelazi tu mjeru svojim rigoroznim insistiranjem na „novcu koji joj pripada“.

Turska, a preko nje možda i neke druge sile, žele da drže Sandžak „podgrejanim“. Neće ga paliti, ali ga neće skroz ni gasiti. Ignorisanjem Zukorlića pokazali su da nije momenat da se ta karta poteže. Njegova retorika neće zapaliti Sandžak, ali treba da drži Beograd u stanju pripravnosti.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije prošle nedelje se raspravljalo i glasalo o dva zakona o obrazovanju: Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonu o visokom obrazovanju.

Ovi izbori će biti presudni za SNS. Za sada je sigurno da će stranka uspeti da dobije glasove velikog dela nezadovoljnih građana, i stoga je moguće da je oživljavanje ideje koalicije SNS-DS pokušaj vlasti da u biračko telo naprednjaka unese zabunu.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Pisanje istorije upravo je suprotno neoliberalnoj priči o „kraju istorije“. U takvom procesu u kojem narod postaje ono što jeste i vraća mu se dostojanstvo, susreću se Ciprasova revolucionarnost i Putinova državotvornost.

Prećutna i otvorena podrška SAD jednostranom pristupu pitanju severa Kosova od strane Prištine, podjarila je ionako nestabilnu situaciju, doprinoseći rastu tenzija i provokacijama koje prete izbijanjem budućih nasilnih konfrontacija.

Dve decenije nakon uvođenja višestranačkog sistema prisustvujemo izrazito retrogradnom procesu u kome se jasno prepoznaje autoritarni obris naprednjačkog režima. Zato se i opravdano javlja dilema, zašto sadašnja opozicija ne pokreće pitanje  ravnopravnih izbornih uslova koji danas očigledno ne postoje. O tome ima sijaset ubedljivih svedočanstava,a savremena politička dešavanja samo su ponavljanje antidemokratske društvene prakse koja je dominirala osamdesetih godina.

Mediji ipak imaju puno pravo da javnosti predoče sve dostupne informacije o političkim ličnostima, što Srbljanovićka svakako jeste, bez obzira da li takvo izveštavanje zadire u sferu privatnog života, ili, kako je ovde slučaj, u sferu kriminala.