Uvek je neko drugi kriv. Malo EU, malo svet, malo SAD, malo Rusija, malo susedi... A mi? Pa i mi smo krivi. Uvek je kriva Vlada Srbije. I to uvek ona prethodna. A ona koja je aktuelna, uvek čini „sve što je u njenoj moći“ da ispravi greške.

Zbog toga mislim da ta izložba nije o Jašariju, nego je to izložba ljudske gluposti, performans teškog oboljenja morala, smisla, logike, pa i čovečnosti.

Održali smo protest ispred američke ambasade u Japanu zbog akta agresije SAD-a 1999. godine u vidu NATO bombardovanja Jugoslavije.

Odbijajući da priznaju da Velika kriza uopšte postoji, a posebno da traje, oni su „grčku finansijsku tragediju” minimizirali više od nemačkih glasača. A nemački političari zavise od tih „prizemnih strahova” pojedinaca koji su kao miševi.

Sprovođenje neposrednih izbora u DS je veliki istorijski i izazov za ovu političku organizaciju i oni moraju da označe novu stranicu u njenom  političkom razvoju i  delovanju.  

Jat ervejz već dugo vremena služi kao krava muzara političkih stranaka, a jedina prava prilika za privatizaciju propuštena je pre pet godina, kada je vrednost bila procenjena na oko 150 miliona evra, i kada je Aeroflot bio spreman da otkupi 51% i restruktuira srpskog prevoznika.  

Bilo je veliko iznenađenje kada smo čuli za akciju holivudskih zvezda koje se na ovaj ili onaj način, zbog ovog ili onog razloga, protive jednostranom rešenju kosovskog problema. DŽordž Kluni, Šeron Ston, Šon Koneri, Robert De Niro, Bred Pit, Anđelina DŽoli i drugi, svojim izjavama koje odudaraju od „političkog mejnstrima“ stiču sve više pristalica.

Pošto je predvodnik ove moćne i neformalne zajednice SAD, a u kojoj vlada anglosaksonsko, tzv. precedentno pravo, gde se presude donose na osnovu nekih sličnih presuđenih slučajeva, moglo bi se očekivati da će i Međunarodna zajednica postupati na ovaj način.

Beograd mora da shvati da je Sandžak ugaoni stub Srbije i da nije dobro igrati se ugaonim stubovima, jer su oni od statičke važnosti. Zato ćemo posle izbora sa Beogradom pregovarati o ustavnom statusu Bošnjaka i statusu regije Sandžak.

 Šta može biti tajna uništene ekonomije bez velikih proizvodnih kompanija, možda način pravljenja bureka, ćevapčića, ajvara, kulena, peglane kobasice, duvan čvaraka, domaće i vina sa tartufima ili oklagije i daske, možda su neko novo tajno oružje?