Čini se da je EU sve dalje od konsenzusa neophodnog za nastavak procesa proširenja. I pored velikog entuzijazma jednog broja Srbiji naklonjenih članica, na poslednjem Savetu ministara EU nije bilo dovoljno političke volje da se taj konsenzus uspostavi.

Koga li to na Zapadu istina zanima? Zapad kreira istinu bombama, ucenama, demonizacijom i otkidanjem teritorija. Uzgred rečeno, srpska vlast bi trebalo da se upita, zašto Albance, sa svojim provokativnim ponašanjem, ne zanima „regionalna sigurnost“ ni mir?.

I tako, sa otvaranjem kancelarije Prištine u Beogradu biće do kraja realizovan „model dve Nemačke“, koji je Tadić pominjao kao jedno od svojih kreativnih rešenja kosovskog pitanja. No ako to stvarno bude posledica priznanja Kosova*, naš kreativni predsednik će morati priznati da ne razume politiku.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Osnova ove taktike je iznenadna i snažna akcija koja treba da izazove parališući šok i paničan strah stanovništva i političkog rukovodstva izolovane države-žrtve, kako bi se slomio njen otpor i poslala snažna poruka ostalim državama, kakva ih budućnost čeka ukoliko se odluče na bilo kakav vid samostalne politike.

Na putu ka Evropi pred Srbijom je i niz drugih važnih uslova. Jedan od njih je dovršenje procesa društvenih, pre svega pravnih i ekonomskih reformi. Tu je i rešenje spornih pitanja granica, kao i suštinski napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.

S jedne strane imamo vlast, privatnu (Vučićevu) opoziciju i dvorske analitičare koji preuveličavaju značaj nabavke polovnog naoružanja, a sa druge strane deo pro-NATO opozicije, analitičare i medije koje kontroliše direktno zapad, i koji na sve moguće načine pokušavaju da diskredituju ovaj dogovor.  

Koštunica u izbornu utakmicu protiv fanatizovanih evropskih snaga i njihovih histeričnih medija kreće knjigom „Zašto Srbija a ne Evropska unija“. U njoj je ponudio razrađen koncept političke i vojne neutralnosti Srbije, koje nudi kao odgovor sadašnjem „bezalternativnom“ putu. 

Izašao sam iz galerije ogorčen i tužan, a onda sam video kamen koji me je podsetio na ne tako davno kamenovan autobus srpske dece iz Orahovca.

Dakle, nirnberškim suđenjem otpočeo je proces denacifikacije njemačkog poslijeratnog društva, a „pacovskim kanalima“ započeo je proces nacifikacije američke vojske, koji se, sudeći prema najnovijim opservacijama američkih političara o američkoj superiornosti i američkom narodu kao izabranom, proširio na čitavo američko društvo.