Čim su dvoranom odjeknuli prvi akordi “Ora”, publika je bila u delirijumu, a svaka, sasvim slučajna ili namerna sličnost sa Lanetom, samo je naciju i žiri učvrstila u uverenju da je u pitanju rođeni pobednik.

Dok je sa arheološke lokacije, kako je izvestio sirijski direktor odeljenja za starine, uklonjeno stotinak statua i dragocenih otkrića, očigledan  je strah da će je džihadisti uništiti kao što su učinili sa Ninivom, Hatrom i Nimrudom, koristeći buldožere da bi ruševine sravnili sa zemljom.

Šta smo saznali iz ove dramatizovane ekskluzive? Da su Zoran Đinđić i Boris Tadić nevini u priči o usponu Miškovićeve imperije, što nije baš tačno. Prvi je ojačao "Delta banku" disperzijom državnih fondova, a drugi, sve donedavno, posebno dok je Mišković bio...

Da li zvuči smešno, demagoški ili istinito kada kažem da se privreda ne može pokrenuti bez investicija, a da stranih investicija nema dovoljno jer su još devedesetih godina otišle u Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku i da kompanije koje su investirale i rade tamo već 20 godina neće svoje poslove prebaciti u Srbiju?

Mi smo država sa ogromnim brojem neradnika. Većina građana Srbije bi radije po ceo dan „blejala“ po kafićima nego da zasuče rukave i nešto korisno odradi. Lakše nam je da tražimo izgovore i krivce za našu lenjost.

Čini mi se da u Srbiji danas ne postoji jedan dominantan, nego dva paralelna kulturna trenda koji odgovaraju savremenom ideološkom naponu između „globalnog” i „lokalnog”.

Islamska država u Iraku i Siriji sputava i ograničava Iranski odnosno šiitski uticaj i zato  ma koliko paradoksalno zvučalo SAD zapravo pomažu Islamsku državu. DŽihadisti Islamske države drže pod svojom kontrolom ogromne teritorije u Siriji i Iraku.

Širenje NATO i EU ne samo da nije stabilizovalo situaciju u Evropi, nego se pokazalo nemoćnim da spreči jačanje separatizma. Ideja „jedinstvene Evrope“ je devalvirala. Otud mnogi narodi grade sopstvene velikodržavne kuće, izgrađene po etničkom obeležju.

A svi oni koji imaju ambicije da dalje mute što se tiče Preševske doline, Raške i Vojvodine, neka znaju da će Srbija znati osigurati svoj teritorijalni integritet na svaki mogući način. Stvar je jednostavna i dade se svesti na sledeće: „Tuđe nećemo, svoje ne damo!“

Između ustava od 1990. i od 2006., u vezi sa položajem predsednika Republike, postoji sadržinski kontinuitet, nastavak. Običnim rečima reklo bi se da tu nema bitne razlike. Tako, oba ustava ograničavaju broj izbora istog lica za predsednika Republike na najviše dva puta.