Kao prvo, posvetiti prikazu jedne knjige društveno-političkih eseja čitave tri i po stranice prostora u nedeljnim novinama može da govori tri stvari. Ili da “Vreme” ne zna kako da popuni prostor adekvatnim sadržajima, ili je reč o prikazu dela koje je kamen-međaš u svojoj oblasti a pritom je iz pera svetski priznatog stručnjaka i autoriteta.

Pomenuti inat, jedan od najoriginalnijih srpskih brendova, teško da će moći da se proslavi kao dobar izvozni artikal u Uniju. Njima nije ni do nas, a kamoli do našeg inata.

Knjiga Igora Ivanovića Kultura i identitet (pogled zdesna), koja se nedavno pojavila u izdanju "Nove srpske političke misli", krajnje je uputan vodič kroz ono što bi htelo da se (samo)legitimiše kao desna misao u Srbiji.

Razgovarajući sa nemačkim novinarom o tome šta je postala naša profesija u informacionom ratu, došla sam do istog zaključka kao i on: baviti se novinarstvom više nema smisla- kaže razočarano ruska novinarka Galina Sapožnjikova koja je uzimala intervju.

Nezavisno od odluke suda, ne može se smatrati da je Srbija izgubila. Reč je samo o izbavljenju od štetnih geopolitičkih iluzija. Uzdanje u MSP u startu je izgledalo malo produktivnim, za razliku od drugih mehanizama za osiguranje srpskih interesa na Balkanu.

Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ sa glavnim ciljem da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karateriše, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se on ne bori za promenu vlasti, već željom za promenom politike. Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidova? Pa upravo zbog tih 1%.

Analizirajući sve, prosto je nemoguće ne postaviti pitanje gde su sada Zaštitnik prava građana, Helsinški odbori za ljudska prava i svi ostali centri i odbori, sada kada strada mlad čovek, koji pritom nikada ranije nije imao problema sa zakonom?!

Društveno-političke manifestacije narcističkog, pseudograđanskog pogleda na svet najčešće odišu, uprkos (a možda baš zahvaljujući) gordom individualizmu, autoritarnom svešću i ponašanjem koga oni kod drugih žele da vide i kritikuju, i kada ga ima i kada ga nema.

Dok su britanski i američki mediji ovo ocenili kao pokušaj Putina da podeli Zapad, deo analitičara smatra da su bitnu ulogu u organizovanju takvog sastanka igrali pre svega Nemci.

Evropa je, učešćem u bombardovanju, pokazala svoju kukavičku, slugeranjsku ćud, i poniznost pred Velikim bratom. Izlečila nas je od poverenja u bolji i slobodniji svet, gajenog u razdoblju brozovskog samovlašća i kardeljevske logoreje.