Čim postanu politički faktor njegovi predstavnici redovno stupaju u koaliciju s Vučićevim režimom. Politička praksa nedvosmisleno dokazuje da je suverenizam srpskog desnog centra danas u stvari vid političkog larpurlartizma.  

 Čedomir Jovanović traži više od Dejtona, a negoduje kada se drugi političari iz Srbije angažuju oko Bosne i Hercegovine. Nije teško, iz njegovih izjava, zaključiti da traži ukidanje Republike Srpske, koju smatram svojom otadžbinom.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Razne sondaže javnog mnjenja pokazale su veoma malu razliku, od najviše četiri procenta, u korist onih koji su protiv otcepljenja. Odluka leži u rukama onih koji su neopredeljeni, a kojih je ni manje ni više nego 17 odsto, prema poslednjim istraživanjima.

Dok po novinama tražimo vesti o tome jesu li se Ovi naši dogovorili, hoće li da pukne neka nova bruka ili bomba, i šta će biti posle nedeljnog vatrometa u Prištini, nestvarno deluju reklame za brushaltere od 100 evara, haltere i parfeme.

Poenta nije u pojedinim ličnostima; Nije u našoj krvi, već u našoj istoriji, u istoriji mesta čiji su migranti postali deo. Za Nemce, prihvatanje odgovornosti za Holokaust znači osećanje veće odgovornosti u odnosu na pripadnike drugih nacija za čuvanje uspomena na horor  – prosto zato što su zločini naređeni iz naše zemlje.

Jugoslavija je početkom sedamdesetih bila jedna od najmoćnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama: za svaku rezoluciju koju bi predložila mogla je u startu da računa na podršku bar šezdeset zemalja.

 Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka su potpisali izdajnički Briselski sporazum kojim se praktično država odrekla svoje južne srpske pokrajine, pa se onda postavlja pitanje: zašto koalicija sa izdajnicima? Tokom poslednjih opštinskih i parlamentarnih izbora na surov i drastičan način, upravo najviše na Kosovu i Metohiji, Srpska napredna stranka je pokrala izbore a najviše Patriotski blok koji su činile DVERI i DSS. 

Iluzorno je na Balkanu forsirati model britansko-francusko-nemačkog pomirenja i zajedničkog pristupa istoriji, a istovremeno nastavljati neoosmanističku pristrasnost u stvarima balkanske savremenosti.

Očigledno da je ranija uprava u Srbiji – koja izgleda nije umela da upriliči gej paradu, a i otezala je sa predajom Severa Kosova – morala da „plati cenu“. Tako smo dobili, po merilima Vašingtona i Brisela, mnogo uspešniju upravu.