Валтер Штајнмајер – иако су грађани скептични, Немачка нема избора и мора да се ангажује у Украјини

Немачки министар спољних послова у интервјуу за „Вол стрит џурнал“ најавио промену стратегије немачке спољне политике

У јеку заоштравања рата у Украјини, одмеравања снага Великих сила и најава нових преговора у Минску, амерички „Вол стрит џурнал“ објавио је интервју са немачким министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером, под насловом „Министар: Немачка мора да се ангажује“.

У разговору за овај амерички лист, свега неколико дана пред почетак Минхенске конференције о безбедности, немачки министар спољних послова најављује промену у стратегији немачке спољне политике и то у правцу веће међународне ангажованости, што одудара од политике коју је ова земља прокламовала након Другог светског рата, а то је да се не меша у велике међународне спорове и сукобе.

„Економски утицај Немачке и њена политичка стабилност оставили су земљу без другог избора осим да игра већу улогу у глобалној геополитици него што је то чинила ранијих година“, казао је Штајнмајер.

Како преноси „Вол стрит џурнал“ речи министра, „Немачка је мало ипак превелика и важна да би се у међународна питања укључивала са маргине“. Како тврди Штајнмајер, „то не значи да ми настојимо да се умешамо, већ да не можемо да будемо апстиненти када је помоћ потребна“.

Тако у односу на европску политику немачки министар наглашава да је „наша заједничка одговорност да сачувамо јединство Европе упркос различитим импулсима и приоритетима у избору метода. До сада смо успели а део моје одговорности је да осигурам да тако и остане“.

Критичари ипак брину да приступ министра Штајнмајера значи да Немачка сувише дубоко залази у међународне кризе, чиме угрожава пацифистички став који је ова земља прокламовала након Другог светског рата, али и немачку економију. Други сматрају да је Штајнмајерова шатл-дипломатија у време Украјинске кризе показала мало успеха па га многи чак сумњиче и као играча блиског Русима (Путину).

У осврту на критике Штајнмајер одговара тврдњом да Немачка нема другог избора.

„Не знам да ли бих се ја лично или Немачка усудили да пре осам година преузмемо овакву одговорност“, указујући на претходни период када је био министар спољних послова. „Данас, имајући у виду бројне кризе које се дешавају око нас, то је неопходно“.

„Вол стрит џурнал“ примећује да је немачка економска моћ и снага у Европи која се показала у време кризе истакла ову земљу као водећу силу у Европи.

Осврћући се на кризу у Украјини, пажљивим говором и бираним речима, Штајнмајер каже да не сматра да је његова стратегија покушаја да направи договор између Украјинаца и Руса доживела неуспех. „Разочарање није користан концепт када говоримо о рату и миру. Када бих видео озбиљну алтернативу ономе што радимо ја бих је уграбио, али не видим“.

„Вол стрит џурнал“ истиче да је Штајнмајер социјалдемократа, те да долази из крила немачке политике која тежи ближим односима са Русијом. Обављао је функцију шефа кабинета Герхарда Шредера у периоду од 1998. до 2005. када је развио блиску пријатељску везу са руским председником Владимиром Путином.

Говорећи о циљевима Русије у кризи у Украјини, Штајнмајер је рекао: „Заиста не могу да препознам неки велики план у украјинском конфликту. Могло би се претпоставити да је Русија примарно заинтересована за признање и поштовање на међународној сцени… Циљ који је постао све удаљенији имајући у виду потезе Русије у Украјини“.

Ипак, Штајнмајер признаје да су Немци, обликовани послератном културом пацифизма, у огромном броју скептични о већем ангажовању у спољној политици. „Вол стрит џурнал“ наводи да је недавно истраживање показало да је два пута више Немаца који су против веће немачке ангажованости на међународном плану, него оних који су „за“.

Осврћући се на овај податак, Штајнмајер је рекао: „Ово је неугодност за министра спољних послова који мора да премости тај јаз“.

Међутим, како примећује амерички лист, Штајнмајер мора да нађе начин да премости јаз и са немачким пословним светом који је забринут да би веће ангажовање Немачке могло да угрози пословање њених фирми и продају немачких производа.

„Својим критичарима из света бизниса поручујем: мислите на дуге стазе“, каже Штајнмајер.

Немачка је од уједињења пре 25 година сваким даном постајала све јачи и значајнији играч да би под Ангелом Меркел несумњиво постала водећа сила Европске уније, центар без кога се готово ништа у Европи не може. Своју снагу и ауторитет Немачка је отворено демонстрирала у време економске кризе од 2008, кроз коју је, како се чини, успела успешно да извуче целу Европу управо захваљујући јасно исказаној вољи да друге поведе напред. Међутим, многима смета немачки начин вођења ствари напред, замерајући јој превише крут и економски себичан однос.

Данас је такође несумњиво да је Ангела Меркел најмоћнија жена Европе и радо виђен гост у готово било ком светском центру. Немачки канцелар је тако подједнако добродошао и у Пекингу и у Москви и у Вашингтону, или Латинској Америци, Африци… Тиме не могу да се похвале ни Путин, ни Обама.

Ипак, није мали број оних који са забринутошћу прате поновни успон Немачке у међународној политици – због повампирења праксе из ранијих времена. У том смислу, чини се да свакако највише разлога за бригу има Србија, према којој Немачка игра улогу немилосрдног тутора ради увођења реда на Балкану који је сада готово у потпуности остављен у рукама европске (читај – немачке) политике.

На крају крајева, нови известилац Европског парламента за Србију је управо Немац, а немачки посланици су нам ранијих година у више наврата испоручивали директне захтеве Берлина без којих се није могло ка ЕУ. Немачки посланици у ЕУ парламенту (попут Дорис Пак) и представници у ЕУ институцијама најгласнији су заговорници независности Косова и оптужби на рачун Србије по разним основама.

Подсетимо, политику немешања и неутралности Немачка је до сада најмање три пута јасно напустила: Када је после уједињења отворено подржала и допринела разбијању Југославије, када се политички и војно ангажовала у агресији на СРЈ 1999. године и када је учествовала у нападу на Авганистан 2001.

Београд би зато најаве Франка Валтера Штајнмајера требало озбиљно да прими к знању и да покуша да нађе своју позицију, ако такве за целовиту и неподређену Србију у немачкој спољној политици уопште има…

Две водеће земље евро-зоне у спору: Французи Немцима„инвестирајте“ - Немци Французима„штедите“

Француски министар економије изјавио је да Немачка ризикује да склизне у „фетишизацију балансираног буџета“ уколико Берлин не предузме мере да подстакне инвестиције у европску економију.

Министар Емануел Маркон је рекао да две највеће економије у Европи – француска и немачка – морају да имају више међусобне сагласности и повезаности – „Француска се прилагођава јачим економским реформама, а Немачка мора да олабави своју строгу политику потрошње“.

На овакав позив из Париза немачка влада одбила је да да икакав коментар.

Изјава министра Маркона још једна је у низу од порука Париза у настојању да се Немачка погура у правцу веће ангажованости на стимулисању економије евро-зоне.

Са друге стране, Берлин уз подршку Брисела притиска Париз да реформише „склеротично тржиште рада“. Од Париза се очекује да отвори (либерализује) своје тржиште рада као и да се дефицит смањи на испод 3 одсто.

Нова рунда преговора око Украјине - Путин поделио Запад уз помоћ Немачке

Недавни изненадни састанак лидера Русије, Немачке и Француске у Москви поводом рата у Украјини чини се да је изненадио део западних земаља. На састанку су се нашли лидери три водеће европске силе, потпуно заобилазећи Лондон и Вашингтон.

Фотографија на којој три лидера седе за округлим столом личила је као да се Европа враћа у време пре Уједињених Нација или Лиге народа, када су Велике силе у међусобним преговорима одлучивале судбину других (у овом случају, Украјине):

Да је очито било речи о нечему што није било у плановима САД и њених најтешњих савезника – Британаца, сведочи и чињеница да се Ангела Меркел и Франсоа Оланд, по доласку у Кијев са састанка са Путином, уопште нису срели са Џоном Керијем, америчким државним секретаром, који је такође боравио у украјинској престоници.

Одсуство Британаца са преговарачког стола у Москви је оправдано њиховом „потпуном нерелевантношћу за спољну политику“, што је у Лондону дочекано са изненађењем.

Док су британски и амерички медији ово оценили као покушај Путина да подели Запад, део аналитичара сматра да су битну улогу у организовању таквог састанка (који је сада дао нову иницијативу за смиривање рата у Украјини) играли пре свега Немци и блиске везе немачког министра спољних послова са Владимиром Путином.

Познато је да је Немачка одбацила слање војне помоћи Украјини, те да њени представници инсистирају да је битно постигнути споразум са Москвом и избећи даљу конфронтацију.

Немци предлажу два начина деловања према Русији

Проминентни немачки стручњаци за спољну политику предложили су двоструку стратегију Запада у спору са Русијом.

Уместо директне конфронтације око кризе у Украјини, Волфганг Ишингер, председавајући Минхенске безбедносне конференције, сматра да би Запад требало да настави са демонстрацијом снаге према Москви, али и да се упусти у економске преговоре са Евроазијском унијом.

Таква сарадња би, како се верује, пребацила ривалство са политичког на економско поље.

(Милан Динић – Сведок)