Jugonostalgija je, stoga, u javnom polju pogrešna zato što je neobjektivna neuravnotežena. A posebno zato što je plodno tle za ideju obnove antisrpskog jugoslavizma, ali ovog puta pod NATO kišobranom

U Narodnoj skupštini Republike Srbije prošle nedelje se raspravljalo i glasalo o dva zakona o obrazovanju: Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonu o visokom obrazovanju.

Čini se izvesnim da ekonomska logika nije ta koja nameće potencijalno radikalne mere novoizabranog predsednika SAD prema Grenlandu i Panamskom kanalu, koje bi mogle otuđiti saveznike i suparnicima globalnog hegemona ponuditi još jedan dobar argument za osporavanje liderske uloge u svetu

Da li Država Srbija danas ima tehnološki kapacitet da garantuje očuvanje životne sredine i zdravog okruženja svojim građanima tokom sprovođenja projekta „Jadar“ koji podrazumeva veoma specifične i do sada nedovoljno ispitane tehnologije?

Ipak, na kraju svih krajeva, vrlo moguće – i, zapravo, vrlo verovatno – da će se pokazati da kod prosečnog Srbina („Pere“) na odluku „vakcinisati se, ili ne“ daleko veći uticaj ima perspektiva olakšanog pristupa kolektivnom predmetu želje zvanom „deset dana za četiri osobe u Paraliji“, nego svi mogući i nemogući argumenti srpske i svetske zdravstvene struke i apeli voljenog predsednika.

Zapadnjaci se sada nadaju da će im to ipak, u dogledno vreme, završiti političar koji je koncentrisao koliko god je preostalo vlasti u jednoj (polu)koloniji. Ali, šta će on naposletku uraditi, to uistinu još niko ne zna (mada, na osnovu Brisela 1 i 2, kao i njegovih izjava, većina patriota očekuje najgore).

U mnogobrojnim analizama studentskih protesta i njihovog pokreta jedna od konstantnih ocena sastoji se u osnovnoj oceni da su oni uspeli da vrate puni smisao i dostojanstvo samom pojmu i određenju patriotizma i nacionalnog identiteta

 Na pamćenje vinske mušice kod naroda ova vlast i računa i na tome opstaje – ali ja sam dobro zapamtio.

U periodu velike političke polarizacije, nepoverenja u institucije, skoro svakodnevnih masovnih ubistava na javnim mestima, ovakvi filmovi nailaze na plodno tle, ne samo kod političkih ekstremista već i kod onih koji naprosto ne prepoznaju američko društvo pa i kulturu jer više ne liče ono što je pre bilo

Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i zdravstvenih činilaca